Od bojazni od zaražavanja do psihotičnih poremećaja
Stalna pretnja po fizičko zdravlje protekle dve godine uzrokovala je tinjanje psiholoških problema koje su pod pritiskom pandemije isplivali na površinu. Osećanje straha od zaraze, smanjeni socijalni kontakti, izolacija i svakodnevno izlaganje mnoštvu kontradiktornih informacija za mnoge je oformilo ozbiljne izazove u zaštiti psihološkog zdravlja koji su se najčešće ispoljavali kroz anksiozne i depresivne poremećaje.
Psihijatarka dr Jadranka Džomba objašnjava da, kako bismo sačuvali mentalno zdravlje, pandemiju treba da prihvatimo kao stanje koje će potrajati.
– Neizdrživo je čekati dve godine u mestu. To je bilo realno prvih nekoliko meseci kada smo očekivali da će se sve završiti. Međutim, sada je to nemoguće. Zbog toga se moramo vratiti ranijim aktivnostima sa merama opreza, to je jedini način da podnesemo ovo stanje – kaže dr Džomba.
ČEŠĆI IRACIONALNI STRAHOVI
Do pogoršanja mentalnog zdravlja u proteklih godinu i po dana došlo je kod ljudi koji se leče od anksioznih poremećaja i depresije, iako su u pitanju pacijenti koji su do pandemije bili u dobrom psihičkom stanju. Primetan je i značajan broj onih kojima su se anksioznost i strah od bolesti prvi put javili, objašnjava Džomba.
Najčešće dijagnoze često se ispoljavaju kroz strah, koji se manifestuje ne samo kao bojazan od mogućeg zaražavanja, već se i iracionalno prenosi na stvari kao što su na primer, boravak u otvorenom ili zatvorenom prostoru.
– Anksioznost koja je tinjala i bila pod kontrolom sad se pojačala i došla u prvi plan. To je nešto što je najvidljivije pored depresije. Bilo je i par slučajeva psihotičnih poremećaja gde su pacijenti situaciju doživeli jako traumatično. Kod njih je strah prevazišao mere normalnosti, pa je tako na primer bilo slučajeva koji su pod uticajem društvenih mreža mislili da će se otrovati – ističe doktorka Džomba.
IZOLACIJA NAJVIŠE UTICALA NA STARE I SAMCE
Praksa pokazuje, objašnjava psihijatarka, da je period izolacije najviše pogodio stare ljude koji i inače imaju manji broj socijalnih interakcija.
– Prvih meseci bilo im je zabranjeno da napuštaju domove što je bilo jako strašno. Samci su to isto teško doživeli, bez obzira na godine. Oni su se prvi put susreli sa osećajem nemoći i mislima da niko neće moći da im pomogne ako im se nešto desi – kaže naša sagovornica.
Dodaje da se u novim uslovima najbolje snašla omladina. Ipak, pojavio se problem sa učenjem i nedostatkom komunikacije sa profesorima.
– Mislim da su mnogi popustili u školi i izgubili radne navike i to je ono što nije dobro – kaže Džomba.
Starosna struktura pacijenata koji se najčešće obraćaju psihoterapeutima je između 30 i 50 godina, primaćuje naša sagovornica.
– Povećan je oprez radno aktivnih ljudi koji imaju obavezu prema porodici i moraju da rade uprkos tome što su izloženi zarazi. Oni koji su imali priliku da se distanciraju i rade od kuće su malo drugačije podneli sve – objašnjava Džomba.
ZASIĆENOST INFORMACIJAMA
– Mogu da kažem da psihijatrijski bolesnici nisu zapostavljeni tokom pandemije. Na početku smo radili telefonske kontrole i na taj način se dogovoarali o daljem toku terapije. Oni su prioritetni slučajevi i njih ne možemo ostaviti da čekaju – naglašava Džomba.
Na Odeljenju psihijatrije u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović” nije povećan broj pregleda, iako je zbog dugog trajanja pandemije skok bio očekivan, kaže dr Tihomir Papić, načelnik Odeljenja za RTV „Vojvodine”.
U Specijalističkoj poliklinici redovno se primaju pacijenti, a u popodnevnim časovima broj bolesnika je manji, što je, primećuje, neobično.
– Pretpostavljamo da su ljudi zbog straha od zaraze pažljiviji, pa ne dolaze u bolnicu bez preke potrebe – objašnjava dr Papić.
Naglašava da su pacijenti koji boluju od najtežih duševnih poremećaja bili disciplinovani sve vreme pandemije i kod njih nije uočen procenat pogoršanja bolesti.
Prema njegovom mišljenju, sačuvati psihičko zdravlje trenutno je teško, ali ne i nemoguće. Tim povodom osvrnuo se na ratove devedesetih godina nakon kojih smo, ocenjuje, uspeli da očuvamo mentalno stanje nacije.
– Trenutno je problem isfiltrirati informacije koje do nas dolaze. Često kontradiktorne one stvaraju zabunu, zbog čega nam se mnogo pacijenata javlja tražeći savet kako da se ponašaju – ističe načelnik.
Građanima savetuje da se fokusiraju na informacije koje daje Ministarstvo zdravlja, jer su one adekvatne i tačne, ističe dr Papić za RTV „Vojvodine”.
USAMLJENOST I POTIŠTENOST NAJVEĆI IZAZOVI
U akciji besplatne podrške psihoterapeuta koja je prošle godine okupila 400 stručnjaka iz cele zemlje, učestvovala je sugrađanka Marina Đurin Josić, psihoterapeutkinja pod supervizijom.
Prema njenim rečima, Zrenjaninci su se kol centru za pomoć najčešće obraćali zbog osećaja usamljenosti, potištenosti i straha.
– Neki od problema bili su nesanica, zabrinutost, strah od zaražavanja i smrti najvoljenijih. Kasnije su se pojavili ekonomski strahovi zbog gubitka posla i finansijske krize koja je nastupila. Mnoge su uznemirivale vesti, nedoslednost informacijama i često menjanje stavova. To je imalo za posledicu zbunjenost i anksioznost – objašnjava Đurin Josić.
Takođe, pandemija je u porodičnim i drugim odnosima koji nisu najbolje funkcionisali, pojačala probleme tako da su postali vidljiviji i intenzivniji, primećuje psihoterapeutkinja pod supervizijom.
PODELITI ISKUSTVO SA DRUGIMA
Kako kaže, savetovanje su tražili Zrenjaninci svih starosnih dobi. Skoro je bio ujednačen broj muškaraca i žena. U periodu trajanja akcije (od marta do juna prošle godine) ostvareno je oko 4.000 poziva u kol centru. Što je još jedan pokazatelj da se građani sve više otvaraju za psihoterapiju i prepoznaju njene benefite.
Prema njenim rečima, posle skoro dve godine od prvog zražavanja, susretanjem sa povećanjem broja umrlih, usamljenošću, ekonomskom i svakom drugom neizvesnošću dolazi do porasta tihe depresije kod velikog broja ljudi.
Takođe, ističe, česti su strahovi od gubitka slobode, smisla, života i zdravlja koji jako pogađaju ličnost i to je jedna od posledica pandemije.
– Ono što možemo da uradimo i što se pokazalo kao lekovito je razgovor, povezivanje i prepoznavanje da se neko isto tako oseća, razmišlja i ponaša. Čovek je društveno biće i neophodni smo jedni drugima. Zbog toga je važno održavati bliske odnose i biti tu, kako bismo jedni drugima olakšali situaciju u kojoj se nalazimo – zaključuje Đurin Josić.
Jovana Šormaz
USPEŠNO PRILAGOĐAVANJE
Od pozitivnih strana pandemije i izolacije dr Jadranka Džomba izdvaja korist koju je za decu imalo to što su više vremena provodili sa roditeljima. Smatra da se na taj način popravila komunikacija u porodicama i pomogla roditeljima da shvate pod kojim su opterećenjem deca, kao i koliko im se treba posvetiti.
Pored toga, kaže, povoljno je uticalo i saznanje da određene stvari mogu drugačije da se sprovedu.
– Niko nije pomišljao da možemo raditi na daljinu, a sada vidimo da je to moguće i da na zadovoljavajući način funkcioniše. To je jedan od primera kroz koji smo dokazali sebi da u ovakvim situacijama možemo dobro da se snađemo – objašnjava dr Džomba.
PSIHOLOŠKA PODRŠKA U CENTRU „MOST”
Besplatno psihološko savetovanje sugrađanima je dostupno u okviru centra „Most”. Tim čine tri psihologa i psihoterapeut koji rade tokom celog dana. Dostupan je i telefon za zakazivanje termina 064/6488101 i 023/604-536, kao i imejl savetovaliste@centarmostzr.rs.
Kako je ranije za naš list izjavila direktorka Nevena Montresor, zamisao je da sugrađanima daju mogućnost da im se obrate, ali da to ne bude institucionalno.
– Pandemija je u velikoj meri uticala i na osobe starije dobi koji se zbog gubljenja režima dana i smanjenja kontakta suočavaju sa posttraumatskim stresnim poremećajem – primećuje Montresor.
IZOLACIJA NAJVIŠE UTICALA NA STARE I SAMCE
PODELITI ISKUSTVO SA DRUGIMA
