Obrazovanje, posebno stručno, nalazi se u Srbiji na prekretnici. Privreda i preduzetništvo traže načine da ostanu i opstanu na sve zahtevnijem tržištu. Bez kvalifikovanih zaposlenih – teško da tako nešto mogu da postignu. Za postizanje tog cilja školski sistem mora biti manje trom, a više spreman da odgovori zahtevima savremene proizvodnje.
Od nedavno, na čelu Udruženja srednjih škola područja rada hemija, nemetali i grafičarstvo i područja rada geologija, rudarstvo i metalurgija, je Jugoslav Bogdanović, direktor Hemijsko-prehrambne i tekstilne škole (HPTŠ) „Uroš Predić”.
Šta je, konkreno, delanost odbora čiji ste vi aktuelni predsednik?
– Srednje stručne škole obrazuju učenike u okviru određenih područja rada. U našoj školi zastupljena su tri – hemija, nemetali i grafičarstvo; proizvodnja i prerada hrane; tekstilstvo i kožarstvo. Odavno u Srbiji postoje zajednice škola po područjima rada (ekonomskih, medicinskih, mašinskih, poljoprivrednih…). Tako udružene, škole imaju veću snagu u borbi za neke svoje ciljeve, ostvaruju neposredniju saradnju po pitanjima koja su svima važna, organizuju republička takmičenja učenika, bave se stručnim pitanjima, pitanjima nastave, novim obrazovnim profilima tj. standardima kvalifikacija modernim rečnikom rečeno.
U Republici Srbiji postoji i Udruženje srednjih škola područja rada hemija, nemetali i grafičarstvo i područja geologija, rudarstvo i metalurgija. Veliko je, jer okuplja škole iz dva područja rada i imamo zvanično 33 škole članice. Udruženje ima svoju unutrašnju strukturu: Skupštinu, Upravni i Nadzorni odbor, stručna tela (stručna veća za oblasti). Početkom februara sam izabran za predsednika Upravnog odbora Udruženja, ukazana mi je čast, kao i mojoj školi, ali i našem gradu. Pre svega, dobio sam novu obavezu i dodatnu odgovornost. Navikao sam da radim u javnom interesu i tu se ništa neće promeniti.
Aktivnosti, očito, uprkos sadašnjoj epidemiskoj situaciji, ne jenjavaju?
– Upravni odbor, inače, rukovodi radom Udruženja u periodu između dve sednice Skupštine i donosi odluke radi ostvarivanja ciljeva Udruženja, ima i druge jasno definisane nadležnosti. U toku je postupak preregistracije, postoje neke inicijative za izmene Pravilnika o vrsti stručne spreme, a očekuju nas i dva republička takmičenja naših učenika – opšta neorganska hemija (ONH) i hemijska tehnologija (HT). Trebalo bi da budu održana u Leskovcu, a takmičenje iz grafičarstva u Subotici, videćemo još u kom formatu imajući u vidu epidemiju. Što se mene tiče, ova i druga pitanja sagledavaćemo pa i rešavati, negde u duhu socijalnog utilitarizma, da postignemo najveću sreću/korist, a za najveći broj ljudi ili da barem to pokušamo.
Koliko je obrazovni sistem ostavio mogućnosti školama da se prilagode potrebama savremene industrije? Naravno, podrazumevajući i dualno obrazovanje?
– Naša škola ima dugu i bogatu tradiciju u oblasti hemije i hemijske tehnologije još iz davnih vremena. Danas su u svemu drugačija vremena, svesni smo šta se desilo sa industrijom, pa i hemijskom u ovom gradu. Hemijsko – tehnološki tehničar je verovatno najbolji obrazovni profil ikada u hemiji, a tu je i hemijski laborant. Oba polako odlaze u istoriju, mada je i danas hemijsko-tehnološki tehničar (HTT) veoma aktuelan za odrasle – vanredne polaznike, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju.
Mi poslednjih godina upisujemo odeljenje tehničara za hemijsku i farmaceutsku tehnologiju (novi standard kvalifikacije nastao na tradiciji HTT u kombinaciji sa tehničarom za industrijsku farmaceutsku tehnologiju), kao i jedno odeljenje tehničara za zaštitu životne sredine. Nažalost, to je sve u hemiji, doći će možda bolje vreme za ovo područje rada. Ovo pitanje je usko povezano sa promišljanjem upisnih politika (na svim nivoima), tržišnim zahtevima, demografijom.
Da, to su izazovi ne samo za obrazovanje, već i tržište rada šire posmatrano?
– Određena mera fleksibilnosti postoji u planovima nastave i učenja (programima) već godinama. To je dobro. Ipak, treba znati da se kroz projekat „Razvoj Nacionalnog okvira kvalifikacija u RS” (NOK) uz osnivanje Agencije za kvalifikacije kao i sektorskih veća radi na „pretresanju” kvalifikacija, njihovom inoviranju, donosi se novi standard kvalifikacije (SK) – sa idejom da se postigne bolja usaglašenost onoga što obrazovanje nudi i onoga što treba tržištu rada danas, uz to se naš NOK usklađuje sa evropskim. To je veoma kompleksan proces.
Naglasio bih da se u okviru tog novog NOK u RS stvaraju preduslovi da građanin – polaznik može steći kvalifikaciju kroz formalno obrazovanje (svakako mladi, srednjoškolci), ali i kroz neformalno (obuke) i informalno (priznavanjem prethodnog učenja) obrazovanje – drugi i treći način podrazumevaju, pre svega, odrasle. Tako je u Evropi, tim putem ide i region – zato srednja stručna škola treba da bude multigeneracijska i multiprogramska i mesto afirmacije celoživotnog učenja.
Koji profili su interesantni i da li postoji potreba za još nekim?
– Kroz opisani proces već su donešeni novi standardi kvalifikacije, među njima tehničar za polimere (za realizaciju u školskom, ali i dualnom sistemu) upravo zbog dolaska kompanije „Linglong”, ali i još nekih koje su u drugim gradovima. Da bih pokrio ovo naše područje rada, pomenuću da imamo još tehničara za preradu nafte i gasa, uskoro verovatno i tehničara za forenziku. Takođe i tehničar za protivpožarnu zaštitu bi nama mogao biti interesantan (nekada su se školovali pri hemijskim školama).
Od trogodišnjih, zanatskih imamo novi standard kvalifikacije – plastičar, i tu postoji prostor i potreba za još barem jednim inoviranim SK, npr. OHI (operater u hemijskoj industriji). Tu bi bilo nekog posla za Udruženje u narednom periodu.
Realizacija u dualnom sistemu je sasvim u redu što se tiče škola, ipak to se može samo uz socijalnog partnera koji je spreman i motivisan da prihvati svoje obaveze u tom modelu. To se zasad ne događa tako često.
Dosadašnje iskustvo saradnje sa privredom? Koliko ste spremni da izađete u susret njihovim zahtevima? Da li hemijski i srodni tehničari koji još nisu našli posao mogu da se uključe u sistem savremene proizvodnje ili im je potrebna dodatna obuka u Vašoj školi?
– Imamo veoma dobru saradnju sa velikim brojem socijalnih partnera oko realizacije praktične nastave, pre svega, u preradi hrane i u tekstilstvu. U poslednjih godinu dana je sve to redukovano zbog pandemije iz razumljivih razloga.
U domenu hemije, vežbe se realizuju u našim laboratorijama. Neki časovi vežbi i blok praksa se realizuju organizovanjem stručnih poseta, predavanja i radionica (sarađujemo sa TF „Mihajlo Pupin”, PMF – om Novi Sad, Tehnološkim fakultetom, Narodnim muzejom, „Farmasom”, „Beohemijom”, „Neimarom”, „Novaresom”, potencijalno sa FSK, „Dafarom”, „Luksolom”…).
Učenici prilikom izrade svojih maturskih radova posećuju i druge ustanove i preduzeća, Zavod za javno zdravlje, JKP „Vodovod i kanalizacija”. Sve su to adrese na kojima za vrednog i stručnog mladog čoveka, koji poznaje hemiju i hemijsku tehnologiju, ima posla.
I, tu je i „Linglong”…
– I tako dolazimo do „Linglonga” koji je, rekao bih, naša sudbina. Ostvarili smo već saradnju, oni su veoma zainteresovani za upis odeljenja tehničara za polimere (koji je skrojen po njihovoj meri, a opet ta deca mogu i da nastave da studiraju) i ja se nadam da će se to i ostvariti ovog leta. Prva generacija će ići u školskom sistemu, a već naredna u dualnom. Možda će biti potrebe i za više odeljenja, jer će „Linglongu” trebati više stotina operatera. Očekujem da kompanija ponudi i neke primamljive uslove koji bi dodatno motivisali naše buduće učenike.
Dosta polemike ima oko buduće fabrike guma. Kakvo je Vaše mišljenje?
– Utisak je da u delu lokalne javnosti postoji određena zebnja ili rezerva oko svega toga. Ja mislim da i tu stvar, moramo gledati u širem društvenom kontekstu, odnosno spram okolnosti da smo mi, nažalost, duboko podeljeno društvo i ovaj stav bih postavio kao aksiom (dakle da ovde ne dokazujem). Ako je u tom smislu pak, nešto lekovito, onda je to afirmacija pravih vrednosti poput istine, poštenja, transparentnosti, odgovornosti.
Da budem sasvim jasan, spram tehnologije koja dolazi veoma je važno, neophodno čak, da budu poštovani svi propisani standardi, naročito oni u vezi sa zaštitom životne sredine. Jer, „Putovanje od hiljadu milja počinje prvim korakom” (Lao Ce). Poslovno – ekonomski, tehnološko – industrijski, kulturni, uopšte društveni razvoj i uspešna saradnja traže tačan i dobar početni korak kao podsticaj. Na tom tragu mi ćemo kao obrazovna ustanova biti pouzdan partner.
