Stvaralac po meri modernog umetničkog senzibiliteta
Iz Velikog Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina ponikle su mnoge znamenite ličnosti čija imena nose škole, bolnice, ulice. Po Todoru Manojloviću, književniku, književnom i likovnom kritičaru i teoretičaru, dramskom piscu, koji je prvim svojim delom „Centrifugalni igrač” iz 1930. postavio temelje moderne srpske drame, nazvana je nagrada koja se od 1991. u Zrenjaninu dodeljuje za moderni umetnički senzibilitet.
Laureat za 2020. godinu, 29. po redu, jeste književnik Vladimir Pištalo, od nedavno upravnik Narodne biblioteke Srbije, profesor svetske i američke istorije na Beker koledžu u Masačusetcy (SAD). Odluka je doneta na onlajn sednici Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović”, održanoj u četvrtak, 11. februara. Jednoglasno su je potvrdili članovi Odbora: predsednik Nenad Šaponja, pesnik, esejista i kritičar, Petar Arbutina, književnik i kritičar, profesor dr Gojko Tešić, književni istoričar, esejista i bibliograf, Vasa Pavković, književnik i književni kritičar i upravitelj Fonda Milan Bjelogrlić, direktor Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”, pod čijim patronatom se nagrada i dodeljuje.
ROMANOPISAC I ESEJISTA
U obrazloženju se navodi da je Vladimir Pištalo (1960) jedan od najznačajnijih savremenih srpskih autora koji je moderan umetnički senzibilitet i težnju za reinterpretacijom srpske književne tradicije jednako pokazivao, kako u stvaralačkom proznom, tako i u esejističkom opusu, što je prepoznato i kod nas i u svetu.
– U svojim delima uobličava modernistički koncept koji je ustanovljavao već nadaleko poznatim romanima i pričama. Istoriju vidi kao celinu koja je spojila epohe, kulture i simbole, ali svaka tema, bilo da je univerzalna ili pak intimno-konkretna, biva viđena kroz naočari modernog sveta. Modernizacija književnog diskursa vidljiva je na različitim nivoima kompozicije književnog dela: stilsko-jezičkom, narativnom, formalnom, idejno-filozofskom, naročito u domenu postmoderne istorijske metafikcije – saglasni su članovi Odbora Fonda.
Govoreći o laureatu i elementima modernosti koji se uočavaju u njegovim delima, Nenad Šaponja je rekao:
– Pištalo katkad suptilnije, katkad eksplicitnije, kroz sopstveno stvaralaštvo, eksperimentiše sa formom, naročito u domenu kratke priče ili romana, načelom dekonstrukcije ili preispitivanja metamorfoza i konvencija ovih žanrova. Roman kao sasvim inspirativno polje za dekonstrukciju i reinterpretaciju – budući da predstavlja „književno čedo” duge tradicije i žanrovske nestabilnosti (često i svojevrsnog „avangardizma”) – postao je jedno od ključnih žarišta u kojim se realizuje Pištalova poetika (post)modernizacije književnog diskursa.
VODEĆA NAGRADA U SRBIJI
Milan Bjelogrlić je istakao da je ovo jedna od važnijih nagrada ustanovljena pod okriljem Biblioteke, formiranjem i delovanjem Fonda „Todor Manojlović” i za protekle tri decenije profilisana je, u sferi umetničkog izraza, u jednu od vodećih nagrada u Srbiji.
Podsetio je da je osim Stanislava Vinavera, Todor Manojlović bio najobrazovaniji stvaralac 20. veka koji je pisao na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije.
– Todorov uravnoteženi odnos između moderne i tradicije svake godine, poput svetionika, opominje i usmerava Upravni odbor Fonda pri izboru novog laureata. I ovog puta bili smo dosledni – rekao je Bjelogrlić.
Ime laureata proglašava se 17. februara, na dan rođenja Todora Manojlovića. Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata u ediciji „Feniks” u okviru izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”.
NAJPREVOĐENIJI DOMAĆI PISAC
Među najpoznatija ostvarenja Vladimira Pištala spadaju poetske proze „Slikovnica”, „Manifesti”, „Čajevi Marsa”/ „Noći”, zbirke priča „Kraj veka”, „Vitraž u sećanju”, i romani „Milenijum u Beogradu”, „Tesla, portret među maskama”, „Sunce ovog dana”, „Pismo Andriću”. U aprilu 2019, izašla je knjiga eseja „Značenje džokera”, koja je do sada imala tri izdanja i nagrađena je nagradom „Meša Selimović” (2020).
Roman „Tesla, portret među maskama” je u Srbiji ostvario nezabeležen uspeh – nakon NIN-ove nagrade, i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je sa uspehom u svim bivšim jugoslovenskim republikama, a u SAD je doživeo tri izdanja. Pištalov „Tesla” preveden je na 16 svetskih jezika što ga čini i jednim od najprevođenijih domaćih pisaca.
