Zrenjaninska publika je jedna od najzahtevnijih kada su u pitanju izložbe, nastupi, koncerti, pozorišne predstave. Mnogi izvođači se slažu da joj je teško ugoditi. Naši sugrađani najviše vole da na scenama vide svoje ljude, ali posećuju i brojna gostovanja. Posebnim ovacijama i aplauzima dočekuju i ispraćaju muzičare, naročito glumce.
Kroz zrenjaninski Kulturni centar prošla su mnoga imena i izvođeni najpoznatiji dramski komadi. Pred Zrenjanincima su igrali: Sloboda Mićalović i Igor Đorđević („Frenki i Džoni”), Snežana Savić, Milenko Pavlov i Marina Vodeničar („Ljubav do groba”), Vojin Ćetković i Dejan Lutkić („Noć bogova”), Milan Kalinić i Milan Vasić („Škola za ljubavnike”), Zoran Cvijanović i Nataša Ninković („Prah”), kao i Ljiljana Blagojević, Kalina Kovačević, Srđan Karanović i drugi. „Sumrak bogova” sa izvanrednom plejadom glumaca ostavio je publiku bez daha. Nasmejali su je do suza nedavno održane „Krčmarica Mirandolina” sa Andrijom Miloševićem i Katarinom Žutić u glavnim ulogama i „Pošteni provalnik” sa Aleksandrom Radojičićem i Viktorom Savićem, Borkom Tomović i Katarinom Marković.
U POZORIŠTU OD MALIH NOGU
Ljubiša Šljapić je organizator, menadžer i čovek koji je uspeo da prestoničke teatarske delicije dovede u naš grad. Sa pomenutim glumcima se druži i privatno, dok su mu mnogi prijatelji. Da bi do njih došao prešao je dug put. U tome ne bi uspeo da nije imao ogromnu podršku porodice, prijatelja, ali pre svih, Kulturnog centra.
– Ljubav prema pozorištu se u meni rodila od malih nogu. Moji roditelji su bili ti koji su negovali kulturu i umetnost, mene i brata usmeravali na taj put. Majka je bila zaljubljenik u pozorište. Kad god je išla na predstave vodila je i mene. Tata je voleo filmove. U bioskop je najčešće išao sa mojim bratom. Ova „podela” nije bila striktna, jer sam se pored predstava zanimao i za kinematografska ostvarenja. Prosto, u moje vreme, to je bila opšta kultura – započinje priču za naš list Ljubiša Šljapić.
Kako kaže, repertoar Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”, posebno stare predstave, je sve odgledao. Nisu mu promakle ni gostujuće, kojih je oduvek bilo u Kulturnom centru. Obično je on bio taj koji je među drugarima inicirao da se posećuje teatar. Po Beogradu i Novom Sadu, nije išao ranije. Napominje da je počeo da se fokusira na navedene scene tek nakon što je počeo da se bavi ovim poslom.
PODRŠKA PRIJATELJA
– Pojavila se 2017. predstava „Hotlajn” Akademije 28 sa Mirkom Vasiljević u glavnoj ulozi. Sam naziv delovao mi je dosta interesantan. Predložio sam mojim drugarima, ekipi iz „Bridža”, da idemo za Beograd. Nikola Tričković Tričke je rekao da oni to ne žele. Čvrsto su verovali da mogu da predstavu dovedem u Zrenjanin. Bio sam u šoku. Odgovorio sam da ne poznajem ni jednog glumca. Nisu odustajali od svog uverenja i do danas su ostali moja velika podrška. Izlazeći iz kafića, igrom sudbine, sreo sam Sreda Pajića, organizatora predstava u KC- u koga ranije nisam poznavao. Rekao sam mu za ideju i od nega dobio „zeleno svetlo”. Tako je sve počelo – prisetio se naš sagovornik i dodao da je vrlo brzo, uz pomoć prijatelja došao do kontakta Mirke Vasiljević.
– Nazvao sam je i rekao da bih želeo da predstavu „Hotlajn” dovedemo u Zrenjanin. Dala mi je broj Nemanje Janičića, mog velikog druga. Oni su bili prvi glumci sa kojima sam uspostavio saradnju – rekao je Šljapić.
Za pet godina, koliko se bavi ovim poslom, puno mu je pomogao „trgovački talenat” koji je otkrio u sebi, ali i kontakti koje je imao. Od prvog dana se odlično snašao u menadžerskim vodama. Karte je brzo prodavao, a mnogi su u njemu prepoznali osobu od poverenja. Da dođe do velikih pozorišta i glumačkih imena bilo je posebno teško. Goran Marinković, direktor Kulturnog centra, zajedno sa zaposlenima je od samog početka stao uz njega i svi zaslužuju posebnu zahvalnost. Marinković mu je dao kontakt Rajka Blažića, koji je imao iskustva u organizaciji velikih predstava i koncerata. Preko njega je Šljapić upoznao i Petra Graša.
ZRENJANINCI NE ŽALE NOVCA
– Iako sam imao ljude oko sebe, put ka uspehu sam krčio sam. Ko god je od glumaca došao u Zrenjanin trudio sam se da domaćinski bude dočekan. Nije se gostovanje svodilo samo na odrađivanje posla. Vodio sam ih na večere, druženja, pokazivao im znamenitosti grada, prirodu, okruženje. Oni su to zapamtili i imali su samo reči hvale. Nisam voleo da se previše eksponiram. Pustio sam da dela govore o meni – istakao je naš sagovornik.
Vremenom se zbližio sa ljudima zaduženim za realizaciju predstava mnogih prestoničkih teatarskih kuća. Najbolju saradnju ostvario je sa „Boškom Buhom” i Beogradskim dramskim pozorištem (BDP), ali i drugim privatnim dramskim centrima. Sa poslom je izašao iz lokalnih okvira i izvođenja organizovao po brojnim gradovima širom zemlje i regiona. U Zrenjaninu je došao do brojke od oko 60 gostujućih predstava.
Među sugrađanima interesovanje vlada kako za komedije, tako i za kompleksna dramska ostvarenja. Karte, čije cene variraju, naši sugrađani redovno kupuju i sala Kulturnog centra je uvek ispunjena do poslednjeg mesta. Ono što najviše privlači ljude su, pre svega, zvučna imena. Šljapić dodaje da im nekada nije važna radnja komada, cena, već isključivo ko dolazi.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan D. Njegović i privatna arhiva
