Povodom obeležavanja 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava učenici Zrenjaninske gimnazije sa svojim profesorima održali su javni čas pod sloganom „Zauzmi se za ljudska prava”.
Ističući da ona ne smo da nisu implementirana, nego da se i danas krše u svetu, Edi Daruši, profesor filozofije i građanskog vaspitanja, naglasio je da je potrebno graditi bolje društvo u kojem nećemo gledati na rasu, veru, socijalno poreklo, etničku pripadnost… već društvo u kojem svi imaju jednake šanse samim tim što su ljudi.
Diskusiju su pokrenuli osvrt na istorijat i teme genocida, feminizma, ekoloških prava i klimatskih promena.
OZBILJNE POSLEDICE KRŠENJA PRAVA
Najviše reakcija učenika izazvala je rodna nejednakost i borba za prava žena. Maturantkinja Biljana Stojković istakla je da je ona počela zauzimanjem za mogućnost glasanja i predočila da feminizam predstavlja težnju ka oslobađanju žena od patrijarhata. Prema njenim rečima, fokus mora da bude na sprečavanju nasilja nad ženama. Svakodnevne situacije koje se čine sitnim (kao što su objektivizacija i neprimereni komentari), a kroz koje neretko prolaze, takođe se moraju osvestiti kao nasilje, objašnjava Biljana.
Dodaje da, iako postoje zakoni koji štite žrtve, problem nastaje kada oni koji treba da ga izvršavaju ispoljavaju nasilne tendencije i seksističke stavove.
– U već stresnoj situaciji prijavljivanja nasilja, neprimereni komentari dovode do psihičkog maltretiranja žrtve. Porodično nasilje je u Srbiji ilegalno tek 20 godina i pitanje je da li ono može biti iskorenjeno iz društva za manje od dve decenije. Ugnjetavanje žena nije individualni problem i privatna stvar – zaključila je Biljana.
Đaci su raspravljali o vaspitavanju prema polu, razlici u platama, podeli poslova na muške i ženske, otporu prema rodno senzitivnom jeziku, normalizaciji nasilja i krivljenju žrtve.
Gimnazijalac Vuk Vujčin posledice kršenja ljudskih prava pokazao je na primeru genocida u Ruandi kada je, u sukobu između Tutsa i Huta (dve etnički različite grupe) u periodu od tri meseca, ubijeno između 500 hiljada i milion Tutsa. Istakao je da je tome prethodio dugogodišnji proces njihove dehumanizacije – oduzimanje građanskog, političkog i na kraju ljudskog statusa. Veliku ulogu u podstrekivanju genocida odigrali su mediji nazivajući pripadnike ove etičke skupine štetočinama. Isto možemo videti i na primeru holokusta i građanskih ratova.
– Ne smemo zaboraviti da su i oni koji ne pripadaju našoj religiji i etničkoj grupi – ljudi. Ako se to dogodi jako je lako napraviti skok od mržnje do misli da oni ne treba da postoje – istakao je Vuk.
PRAVO NA ČISTU SREDINU
Daruši je podsetio da su Ujedinjene nacije zauzele jasan stav da postkovid doba zahteva od nas da se bavimo održivim razvojem i problematikom klimatskih promena, jer one utiču na ostvarivanje ljudskih prava.
Tara Majkić, učenica drugog razreda, ukazala je na važnost očuvanja životne sredine.
– Tek ove godine usvojeno je pravo na čistu, zdravu i održivu sredinu. Nekontrolisano i preterano zagađenje glavni su problem naše planete. Hemijska zatrovanost, deponije, suše i pretnja od zagađenja vode, zemlje i vazduha osvestila je činjenicu da se za ekologiju treba boriti – kaže gimnazijalka.
– Kakvo je okruženje u kom živite? Da li vam je bliža divlja deponija ili šuma? Kakav je kvalitet vazduha koji dišete? Da li imate pristup pijaćoj vodi? – neka su od pitanja koja je postavila Tara.
Čas su upotpunili Petar Vučenić (pročitao je govor Martina Lutera Kinga „Imam san”) i Maša Popović koja je izvela pesmu Džona Lenona „Zamisli” (Imagine).
POJEDINAC PRAVI RAZLIKU
Kada danas govorimo o bilo kojem pravu moramo biti svesni da ono nije palo sa neba, istakla je Senka Jankov, profesorka sociologije. Kako kaže, prethodile su borbe, ratovi i žrtve da bismo mi danas mogli da se osećamo jednakim, da možemo da glasamo, učestvujemo u društvenom životu i budemo svesni da niko ne sme da nas diskriminiše ni po kojem osnovu.
– Mi možemo da napravimo razliku. Ukoliko u jednom momentu budemo ti koji će zaštititi prava jedne osobe, to je dovoljno za ceo život – poručila je Jankov.
