Napustio sam mlekarsku proizvodnju i posvetio se tovu junadi. Ciklus proizvodnje traje 15 meseci, plus dva meseca za naplatu, što je mnogo duže nego u živinarstvu i svinjogojstvu – kaže Kovačević
Diplomirani inženjer poljoprivrede, stočar Miroslav Kovačević iz Aleksandrova, višegodišnji član Upravnog odbora Regionalne privredne komore u Zrenjaninu, jedan je od onih koji imaju dovoljno znanja i iskustva da komentarišu stanje u agraru. U ovom delu Banata Kovačević je jedan od retkih samostalnih proizvođača, nosilaca gazdinstva, koji su ostali verni tovu goveda.
– Napustio sam mlekarsku proizvodnju i posvetio se tovu junadi. Uzgoj sa intenzivnim dnevnim prirastom od 1.250 grama dnevno, nije lak. Ciklus proizvodnje traje 15 meseci, plus dva meseca za naplatu, što je mnogo duže nego u živinarstvu i svinjogojstvu. Potražnja, zbog visoke cene, nije velika. Govori se o mogućim velikim prihodima od izvoza „bebi bifa”, ali u praksi se to ne događa. Izvozimo sirovine i to, najčešće po depresiranim cenama. Otkup je jeftin, a izvoz skoro neisplativ i nedovoljan – kaže Miroslav Kovačević.
Naš sagovornik ima šezdesetak grla junadi simentalske i holštajn rase, za koje mu IMES plaća 225 dinara za kilogram. Tovi ih do težine od 650 kg po grlu, a hrani koncentratima i silažom baziranom na lucerki, sudanskoj travi i hibridima kukuruza „sinđenta”. Objekat za tov je pokriven, sa otvorenom južnom stranom.
– Državna subvencija od 10 hiljada dinara po utovljenom grlu najizdašnije je pojedinačno davanje iz agrarnog budžeta. Mera je „pogođena”, iako se na novac, posle prodaje junadi, čeka dosta dugo. Ne tako davno, za 60 hektara koje obrađujem dobijao sam iz agrarnog budžeta 720 hiljada dinara. Sada za svega 20 hektara, 80.000 – devet puta manje. Računao sam: za navodnjavanje, odvodnjavanje i veterinarsku zaštitu plaćam onoliko koliko dobijam od države kao subvenciju – naglašava Kovačević.
Prema njegovim tvrdnjama, prerađivači i organizatori proizvodnje, cene repromatrijala podigli su za 50 procenata. Otvorenost naše ekonomije prema Evropskoj uniji je prevelika i to je, takođe, problem domaćih odgajivača.
NAŠA ŠANSA JE TOV JUNADI
– Ne verujem u „bum” koji bi doneli strani ulagači, kao što je nemački „Tenis”. Domaća produkcija svinja namiruje potrebe platežno slabo sposobnog stanovništva. Izvoz će još dugo biti nemoguć, jer svinjska kuga nije iskorenjena – kod nas je obavezna vakcinacija, u zapadnoj Evropi zabranjena. Koliko znam, Rusija je povećala proizvodnju svinjskog mesa i sve manje ga kupuje. Šansa je u tovu junadi, odavno se zna da je to bolji način da se valorizuje kukuruz nego da se on izvozi neprerađen. Na tome se radi, ali nedovoljno – objašnjava Miroslav Kovačević.
