Svako ko radi i trudi se može biti dobar ilustrator
Zahvaljujući festivalu „Stripolis” svet je čuo za naš grad i Stevana Subića, Mirka Čolaka, kao i pokretača, akademskog slikara mr Branka Đukića. Uz njih je ozbiljnije crtačke korake na ovoj manifestaciji pre nekoliko godina pravila i Teodora Lucić. Nedavno je u galeriji Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ) predstavila svoje ilustracije debitantskom izložbom „Likovi čudnih priča”.
PORTRET JE ZA SVE KRIV…
Sugrađani su mogli da vide 15 slika nastalih od 2018. kada je Teodora upisala studije. Na njima su prikazani junaci i prostori – neki autorski, a drugi poznati iz pop kulture.
Kako je ispričala, prvobitno je želela da se bavi grafičkim dizajnom. Potom su je profesori sa novosadske Akademiji umetnosti, videvši njene radove, preusmerili na ilustraciju. Studirala je pod mentorstvom profesora Dragana Bibina i Ivice Stevanovića.
– Veoma mi je drago što sam dobila priliku da moja prva samostalna izložba bude upravo u Zrenjaninu. Prezadovoljna sam odzivom publike, posebno đacima koji su bili zainteresovani za moje crteže. Divne poruke i komentare sam dobila – kaže Teodora Lucić, koja je zavolela crtanje još dok je išla u Srednju muzičku školu „Josif Marinković”.
Prema njenim rečima, glavni „krivac” zašto je odabrala ovaj poziv jeste profesorica likovnog koja joj je predavala građansko vaspitanje Dušanka Đorđević. Prepoznala je njen talenat i predložila joj da radove pošalje na međuškolski konkurs „Portret”. Dve godine zaredom osvajala je prve nagrade i izlagala u zrenjaninskom Muzeju. Bila je zapažena i na kolektivnim postavkama u Kulturnom centru.
Teodora priča da joj je u tom periodu primarna odluka bila da se bavi muzikom. Nakon ovih konkursa uverila se da je likovna umetnost ipak pravi poziv. Inspiraciju pronalazi u ljudima koji je okružuju i svakodnevnim situacijama.
– Cilj mi je svakako da se posmatrač poistoveti sa likom na ilustraciji i da oseti njegovu emociju – navodi mlada umetnica.
(NE)BAJKOVITE PRINCEZE
Posebnu pažnju publike na izložbi privukle su Diznijeve princeze uz koje su odrastale generacije devojčica. Posetioci su zastajali pred „Snežanom”, „Zlatokosom”, „Uspavanom lepoticom” koje su „iskočile” iz svojih bajkovitih šablona. Kako je autorka objasnila, one su svima poznate, ali njihove priče su u ovom slučaju izokrenute.
– Kada kažemo princeze, svi prvo pomislimo na lepe, nežne i smerne dame. To su sve klišei koji su u toku istorije dodeljeni ženskim likovima. Pomislila sam da bi bilo interesantno dodeliti im drugačije, ili čak potpuno suprotne osobine – objašnjava naša sagovrnica.
Trenutno, Teodora Lucić je na master studijama. U svom radu koristi tradicionalne tehnike, mahom akvarel i gvaš. Spaja klasično sa modernim, a kaže da bolje barata četkicom i olovkom nego digitalnim tehnikama crtanja i slikanja. Najteža joj je faza rađanje ideje, dok plan kojim će usmeriti svoje stvaralaštvo još uvek nije skovala.
– Industrija ilustracije kod nas nije najrazvijenija i dosta je teško istaći se. Sa druge strane, žena je u ovom poslu poprilično malo. Ipak, nikada se nisam zbog toga osećala potisnutom. Smatram da u našem svetu nema pravila i da svako ko radi i trudi se može biti dobar ilustrator – kaže Teodora Lucić.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan D. Njegović i radovi Teodore Lucić
STRIP JE ZAHTEVAN
Strip nije Teodorino primarno opredeljenje, ali joj je veoma blizak. Kako navodi, Stevan Subić, Mirko Čolak i Branko Đukić puno su joj pomogli pre fakulteta. Redovno je dolazila na „Stripolis” gde je upoznala brojne umetnike.
– Čitala sam naše autore, a odrasla na klasicima (Dilan Dog, Mister No, Marti Misterija). Tek kada sam otišla na studije shvatila sam koliko je strip zahtevan. Pre svega uključuje više ljudi i potrebno je dosta planiranja – ističe ilustratorka.
ZAPAŽENE POSTAVKE
Teodora Lucić se tokom studija predstavila na nekoliko kolektivnih postavki. Bila je prisutna 2021. na „Balkanskoj smotri mladih strip autora” u Leskovcu, zatim godinu dana kasnije na trećem i četvrtom izdanju „Ilustrofesta” u Beogradu. Učestvovala je na „Radionici brzog crtanja” u organizaciji ALUZ-a i postavci „Mali format” Fakulteta umetnosti u Nišu.
