Najpoželjnija je rekonstrukcija, ali da li je moguća?
Nedavno postavljene betonske barijere konačno su zaustavile automobilski saobraćaj preko drumsko-železničkog mosta na Tamišu, između Orlovata i Tomaševca. Četvorotočkašima je ovuda zabranjen prolaz još od 21. marta prošle godine. Građani su ipak prelazili most, rizikujući kazne policije, u nedostatku adekvatnih rešenja.
ALTERNATIVNI PUT LOŠ
Krajem 2019. godine, pri vanrednom pregledu mosta starog 140 godina, preduzeće „Putevi Srbije” konstatovalo je izuzetno loše stanje konstrukcije, konkretno po pitanju stabilnosti i nosivosti. Istakli su da drumska vozila na mostu izazivaju velike dinamičke udare. Planirana je izgradnja novog drumskog mosta, za koji se ove godine izrađivala projektno-tehnička dokumentacija.
Nova saobraćajnica predviđena je i planom detaljne regulacije za deo obilaznice oko Orlovata, koji je krajem leta bio na ranom javnom uvidu.
Gradonačelnik Simo Salapura u subotu je sa direktorom „JP za urbanizam” Goranom Kravarušićem obišao most na Tamišu i porazgovarao sa meštanima. Konstatovao je probleme nastale zatvaranjem ove saobraćajnice.
– Građani Tomaševca moraju da putuju do Orlovata obilaznim putem, više od 40 kilometara. Alternativni letnji drum koji vodi od Orlovata ka Botošu i Tomaševcu nije adekvatan za korišćenje zimi. Poseban problem će biti ukoliko poraste vodostaj Tamiša, pa se prilaz Tomaševcu kod brane poplavi. Tada se zatvara saobraćaj i na toj lokaciji.
Orlovaćani sada do najbliže benzinske pumpe moraju da putuju više od 20 kilometara, umesto četiri, koliko je bilo preko mosta na Tamišu – naveo je gradonačelnik. Dodao je da bi rekonstruisani most značajno olakšao svakodnevno funkcionisanje ljudi ovog kraja.
TRULE PATOSNICE
Boško Kojčić, vinogradar iz Orlovata i nekadašnji odbornik, navodi da su oštećenja na drvenim patosnicama mosta postajala sve veća.
– Otvorila se jedna rupa. Automobili su mogli da je zaobiđu, ali ne i teški šleperi. Drvene patosnice trule. Redovna obaveza je bila da se menjaju. Desilo se sedamdesetih godina da nisu promenjene na vreme. Tada, jedan muzičar iz Tomaševca, prelazeći most nije video rupu, propao je i udavio se – priča Kojčić. Dodaje da su poslednji put nove patosnice stavljene 2004. godine.
– Tada je most isto bio zatvoren za saobraćaj. Utvrđeno je da su osnovne grede, nosači mosta, zatrulele i da ne mogu dugo da izdrže. Onda je rađena obimna obnova konstrukcije, a promenje su i sve patosnice. One međutim danas imaju 17 godina – navodi naš sagovornik.
Budući da mostom i danas prolaze teški vozovi, on smatra da nije problem u njegovoj gvozdenoj konstrukciji, već samo u patosnicama. Novi drumski most, veruje Kojčić, nije ni potreban, niti ga je moguće u dogledno vreme sagraditi.
Pomenuti alternativni, atarski put ka Tomaševcu je u lošem stanju, objašnjava naš sagovornik. Razrovali su ga teški kamioni koji tuda svakodnevno prolaze, noseći građevinski materijal.
Na pitanje kako onda ovih dana uopšte izgleda kretanje građana Orlovata, Kojčić objašnjava sve poteškoće sela okruženog rekom i prugom.
– Orlovat ima dva pružna prelaza koja vode u selo. Onaj iz pravca Zrenjanina nema signalizaciju niti rampu, a teretni vozovi nailaze na pola sata-sat jer je pruga Beograd–Novi Sad u rekonstrukciji, pa sav teretni saobraćaj ide za Novi Sad preko Orlovata.
Rampa postoji na drugom ulazu u selo, iz prava Tomaševca i Botoša. Zbog čestih vozova neretko se stvaraju kolone automobila. Kad se podigne rampa, vozači onda treba da idu na izrovani atarski put jer se preko mosta ne može. Poljoprivrednici više vremena provedu u čekanju nego u njivi – ističe Boško Kojčić.
Ipak, primećuje da je Tomaševčanima možda i gore nego Orlovaćanima.
– Tomaševac je jedino selo Zrenjanina sa one strane Tamiša. Mogli bi da pišu peticiju da se priključe opštini Kovačica. Sada su od Zrenjanina odsečeni na dva načina zbog zatvorenog mosta i zbog dela puta ka Botošu koji se često plavi usled izlivanja Tamiša. M. Maričić
