NAPUŠTENA ZDANjA PREPUŠTENA ZUBU VREMENA

Kupce odbijaju komplikovana papirologija i troškovi

U letu za nama započeto je saniranje mnogih objekata koji su deo istorijskog, starog jezgra grada. Obnovljeni su delovi fasada ekonomske i elektrotehničke škole, osvežena spoljašnjost zgrade Nacionalne službe za zapošljavanje, započeto je saniranje kuće Slavka Županskog, kao i zgrade Srpske zadružne banke. Mnoga od ovih zdanja godinama su ružila izgled grada, a sada im se vraća stari sjaj. Sa druge strane, brojni napušteni objekti u privatnom vlasništvu, čuvari sećanja na nekada uspešne firme, još uvek čekaju novu namenu.

PRODAJOM DO NOVOG ŽIVOTA
Jedno od takvih zdanja, nedovršena zgrada na uglu ulica Cara Dušana i Slobodana Bursaća, među Zrenjanincima poznata kao „Bitevićev hotel”, sredinom oktobra, zajedno sa objektom pored, oglašena je za prodaju. Kako se u oglasu navodi, površina parcela je veća od hiljadu metara kvadratnih. Poslovna zgrada sastoji se od prizemlja, dva sprata, potkrovlja i suterena, odnosno garaže, i ima skoro tri hiljade kvadratnih metara. Iako je projektovana kao hotel, može se koristiti i kao stambena ili poslovna zgrada sa lokalima i kancelarijama.
Prema podacima iz katastra nepokretnosti, vlasnik parcela je Darko Kovačević, koji je hotel kupio 2016. godine. Na portalu CEOP za ovaj objekat nema podataka o upotrebnoj dozvoli.
Da li ima zainteresovanih, koja je cena, zašto se vlasnik posle šest godina odlučio za prodaju u agenciji za nekretnine nisu želeli da komentarišu za naš list.
Nedavno je oglašena i prodaja objekta CEBA. Obaveštenje je, bez mnogo podataka, osvanulo na oronulom krovu zgrade. Kako nezvanično saznajemo, rok za slanje ponuda bio je 1. novembar, a zainteresovani su predloge formirali po sopstvenoj proceni. O njihovom prihvatanju odlučivaće se u narednom periodu.

 Podsetimo, vlasnik objekta 2008. godine postao je poznati beogradski privrednik koji je kupio 70 odsto akcija firme „Centrobanat”, pokazuju podaci Agencije za privatizaciju. Do zaključenja ovog broja od oglašivača nismo dobili informacije o broju pristiglih ponuda i razlozima prodaje.Pored dugogodišnjih pokušaja i ulaganja, novu namenu nije dobila ni zgrada nekadašnjeg „Mediveta” na uglu Čarnojevićeve i ulice Nikole Pašića. Iako je pre više od godinu dana najavljeno ulaganje od 100 miliona dinara za rekonstrukciju i pretvaranje zdanja u stambeno – poslovni objekat, projekat još uvek nije realizovan.

POTREBNA VELIKA ULAGANJA

Veliki objekti koji su godinama propadali prodaju se uglavnom kada firme odu u stečaj ili promene vlasnika. Pored lošeg stanja, nekretnine u takvim slučajevima uglavnom prate i dodatni nerešeni papirološki problemi, objašnjavaju iz agencije „GSigma”.
Često se, kažu, dešava da se objekat nalazi na parceli koja je okružena zemljištem drugog vlasnika. Tada se javlja problem konverzije zemljišta, jer je onemogućen prilaz, izgradnja parkinga i sl. Zbog menjanja zakona dešava se i da su pogrešno upisani u zemljišne knjige, što odbija zainteresovane.
– Pre odluke o zastupanju takvih klijenata, prvo proveravamo da li je papirološki sve u redu. Ukoliko nije, dajemo im do znanja šta je sve potrebno uraditi pre prodaje. Međutim, oni uglavnom veruju da će se sve rešiti u hodu i nekretininu sami oglašavaju. Tada su pred izazovom pronalaska kupca koji je spreman da uloži veliku količinu novca. Ukoliko ga i nađu, ne mogu da overe ugovor – kaže Gordana Božić iz agencije „GSigma”.
Prema njenim rečima, do slične situacije došlo je prilikom prodaje zgrade „Mediveta”. Potrebno je da kupci ulože još puno novca kako bi objekat bio dobar i mogao da se proda, a renoviranje traje jako dugo.
Sa druge strane, kao dobar primer izdvaja zgradu nekadašnjeg „Meringa” na Bulevaru Milutina Milankovića, jer je u pitanju novija gradnja. Nakon stečaja je kupljena, renovirana i sada je to svetski objekat, smatra naša sagovornica.
– Kod starih zgrada nekada je bolje da se sruši i gradi ispočetka. Kupovina po tržišnoj ceni je neisplativa. Zato vlasnici godinama bezuspešno pokušavaju da ih prodaju. Rešenje bi mogla da bude niska cena koja će nadoknaditi dodatne troškove kupca – zaključuje Božić.

J. Šormaz