Naš privredni rast traži sve veća ulaganja

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Investicije su osnov rasta privrede u budućnosti. Pri tome, nemaju sve vrste ulaganja isti značaj i efekat. Zato je upravljanje njima jedan od najvažnijih zadataka (i izazova) za kreatore ekonomske politike. Njihova efikasnost zavisi, pre svega, u kojim delatnostima se realizuju. Ukoliko je značajan deo njih usmeren u kapitalno intenzivne oblasti, to će za efekat imati nižu efikasnost na nivou ukupne privrede, dok je suprotan ishod u slučaju kada prioritet imaju prerađivački sektori, koji iziskuju manje „svežeg” kapitala po jedinici prirasta proizvodnje. Tehnička struktura takođe utiče – veća zastupljenost opreme u odnosu na građevinske radove doprinosi većoj efikasnosti investicija i obrnuto. Ne treba zanemarivati ni način odabira projekata. Nije preporučljivo da se to radi na bazi „osećaja” i subjektivnih procena, već je najbolje kada se primenjuju objektivni, naučnoutemeljeni kriterijumi. Poželjno je da postoje jasne procedure za njihovo rangiranje prema prioritetu i isplativosti. Među ključne faktore efikasnosti preduzetih investicionih poduhvata svakako spadaju način i uspešnost (kvalitet) njihovog izvođenja – da li se realizuju u skladu sa planiranim rokovima i troškovima ili dolazi do neplaniranih „probijanja” vremenskih i budžetskih okvira. Nivo ulaganja u jednoj privredi najbolje odslikava stopa investicija – relativni pokazatelj koji iskazuje njihov udeo u BDP-u.
Načelno, što je ovaj indikator veći, to je sa stanovništa dugoročnog rasta situacija povoljnija, i obrnuto. Međutim, ono što je ključno jeste sameravanje ulaganja i ostvarenih efekata. Postoji više kriterijuma za ocenu ekonomske efikasnosti investicija na makro planu, ali se za te svrhe najčešće koristi tzv. marginalni kapitalni koeficijent. Ovaj indikator je prilično intuitivan, te je kao takav jednostavan za razumevanje i tumačenje. Predstavlja odnos investicija (promene vrednosti osnovnih sredstava) i prirasta BDP-a i pokazuje koliko je jedinica ulaganja potrebno da se ostvari povećanje proizvodnje za jednu jedinicu. Drugačije se može izračunati i kao količnik stope investicija i ostvarene stope rasta BDP-a. Poželjno je da marginalni kapitalni koeficijent bude što niži, jer je tada učinkovitost ulaganja veća, i obrnuto. Pomoću dostupnih podataka se može izračunati da je efikasnost investicija u privredi Srbije bila veća u periodu tranzicije nego tokom poslednjih 12 godina. Pri tome, prosečna stopa investicija se nije značajnije razlikovala u periodu 2001-2012. (18,8%) u odnosu na interval 2013-2025. godina (20,3%). Međutim, efekti jesu – uprosečena godišnja stopa rasta BDP-a je bila osetno veća u prvom (4,06%) nego u drugom posmatranom razdoblju (2,81%).
Proizilazi da je u periodu 2001-2012. godina bilo potrebno dodatnih 4,65 jedinica kapitala za generisanje dodatne jedinice BDP-a, dok je tokom intervala 2013-2025. trebalo uložiti 7,22 jedinice osnovnih sredstava. Odnosno, u novijem periodu je za jedinični porast proizvodnje trebalo uložiti za oko 55% više kapitala. Mogući razlog je što se u poslednje vreme forsiraju infrastrukturni i građevinski projekti koji ne odbacuju značajne efekte na kratak rok, tako da ostaje nada da će preduzeti poduhvati u dužem roku doprinositi dinamičnijem rastu proizvodnje.