O BUDŽETU – NAJVAŽNIJEM DOKUMENTU GRADA ZRENJANINA

Rasprave se uvek vode samo o rashodima

Čak 7,7 odsto budžeta Grada namenjeno je razvoju kulture i informisanja, što je više od republičkog proseka. Ka razvoju sporta i omladine usmereno je 8,3 odsto novca iz gradske kase, a sa druge strane, samo 0,1 odsto odvojeno je za zdravstvenu zaštitu, što predstavnici opozicije ističu da je nedovoljno – ovo su neki od podataka o programskom trošenju budžeta Grada za 2019. godinu.

PRIHODI SLIČNI KAO I LANE
Sredstva gradskog budžeta namenjena su direktnim korisnicima poput Skupštine grada, Gradske uprave, Gradskog veća, zatim indirektnim korisnicima među kojima su, između ostalog, ustanove kulture, Predškolska ustanova, mesne zajednice, a takođe i ostalima – obrazovnim, zdravstvenim, socijalnim i neprofitnim institucijama.
Prema najvažnijem dokumentu Zrenjanina, Grad će 2019. godine na raspolaganju imati nešto više od četiri i po milijarde dinara (4.871.282.912). Ova suma potiče od dva izvora – prihoda i primanja. Primanja se stiču prodajom nefinansijske i finansijske imovine (pokretnosti, nepokretnosti, akcije itd). Prihodi potiču od poreza, zatim od neporeskih izvora (naknade za korišćenje javnih dobara i pružanje usluga, kazne, penali) kao i od transfera (novac koji Grad dobije od Republike ili AP Vojvodine).
Gradsku kasu će u 2019. najviše napuniti poreski prihodi – 73,7 odsto, zatim neporeski – 14,3 odsto, novac od Pokrajine i Republike čini 7,9 odsto gradskog budžeta, a najmanji je udeo od prodaje imovine – 4,1 odsto.
Ukupni prihodi su za jedan odsto veći nego prošle godine, a donosioci budžeta računaju da će 2019. u gradsku kasu pristići manje novca od republičkih i pokrajinskih transfera i prodaje imovine, a više od naplate poreza i ostalih naknada.

ZAMERKE: USLUGE PO UGOVORU, ZDRAVSTVO I SOCIJALNA ZAŠTITA
Lokalna samouprava procenjuje da će u 2019. najviše novca gradskog budžeta, gotovo 60 odsto, otići na plate zaposlenih kao i na stavku „korišćenje roba i usluga”. U pitanju su putni troškovi, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, troškovi materijala, popravke i održavanje.
Upravo će izdvajanja za plate, zatim robe i usluge, kao i za subvencije javnim i privatnim preduzećima i poljoprivrednicima biti veća nego 2018. godine, dok će suma namenjena socijalnoj zaštiti i kapitalnim troškovima (za građevinske objekte, mašine, zemljište) u 2019. biti manja.
Ovakvu raspodelu kritikovala je Alisa Kockar, odbornica Demokratske stranke, na sednici gradske Skupštine: – Planira se povećanje plata pojedinim zaposlenima u Gradskoj upravi, pa će za njihove zarade biti izdvojeno 22,2 procenta ukupnog budžeta. Takođe, usluge po ugovoru bukvalno su duplirane za vreme vlasti Srpske napredne stranke – 2013. su iznosile 255, a u 2019. će biti više od 509 miliona dinara – istakla je ona.
Ako se izdaci Grada posmatraju prema programskoj klasifikaciji, najveći udeo budžeta u predstojećoj godini namenjen je opštim uslugama lokalne samouprave – 21,3 odsto, a potom obrazovanju – 19,5 odsto. Podjednaki iznosi od ,otprilike, 10 odsto predviđeni su za stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje, razvoj sporta i omladine, kulturu i informisanje i komunalne delatnosti. Najmanju sumu dobiće zdravstvena zaštita – 0,1 odsto, a socijalnoj i dečjoj zaštiti sledi 3,9 odsto, što su kritikovali odbornici opozicije.
– Smanjenje sume za socijalnu zaštitu nije prikaz bolje situacije već nerazumevanja materijalnog položaja najsiromašnijih sugrađana kojih je sve više. Budžetska suma namenjena najsiromašnijima mogla bi da se poveća, na primer, na uštrb „ostalih rashoda” gde spadaju donacije velikim nevladinim organizacijama – navela je u saopštenju Pokreta „Dosta je bilo” odbornica Svetlana Vukobratović Novković.
Predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine ukazali su na to da je Vlada Srbije krajem novembra Zrenjaninu prebacila 60 miliona dinara za izvršavanje obaveza usled smanjenog obima prihoda budžeta za 2018. godinu.
Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić smatra da su i prethodni i sadašnji gradski budžet napravljeni realno uz razvojnu komponentu i socijalni karakter. On je u nedavnom intervjuu za list „Zrenjanin” pohvalio rast prihoda od poreza na zarade, a istakao je i da su u prethodne dve godine urađena samo dva rebalansa.
M. Maričić