Obaveze pristigle, pomoć kasni

dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

U petak, 10. aprila, doneta je Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19. Sa operativnom primenom mera počelo se u ponedeljak, 13. aprila. Do sada se u javnosti uglavnom govorilo i pisalo o velikoj finansijskoj „izdašnosti” ovog programa, vrednog čak 5,1 milijardu evra. U nedovoljnoj meri se ističe „druga strana medalje” – ove mere su izuzetno skupe (imaće svoju visoku cenu), a postizanje željenih efekata dominantno će zavisiti od efikasnosti njihove primene, tj. od faze implementacije.
Najveća šteta u ovoj situaciji bi bila da se potroše velike količine novca, kojeg država nema i za koji mora da se zaduži, a da efekti preduzetih mera budu nedovoljni i ispod očekivanih. Dug koji će za pomenute svrhe nastati otplaćivaće sa kamatom svi građani Srbije u godinama koje slede. Ova činjenica samo dodatno nameće obavezu da se sredstva efikasno i svrsishodno troše, a to će u velikoj meri biti određeno i pravovremenošću preduzetih mera.
Jedan od osnovnih ciljeva državne intervencije u ovoj krizi je očuvanje radnih mesta i sprečavanje širenja nelikvidnosti u privredi. Da bi se to postiglo najbitnije je da preduzeća novac dobiju na vreme, a ne sa zakašnjenjem. Ukoliko sredstva firmama stignu kasno, postavlja se pitanje da li će im uopšte biti od koristi.
Preduzeća su počela da osećaju negativne posledice pandemije još polovinom marta meseca, te je od presudne važnosti da predložene mere počnu da se primenjuju što pre. Punih mesec dana firme posluju u uslovima kada su nivo ekonomske aktivnosti i likvidnost na nezapamćenom minimumu. Uprkos tome, u Uredbi se u domenu mera za direktnu pomoć privatnom sektoru uočava dodatno odlaganje finansijske pomoći. Podsticajna sredstva države moći će da koriste svi privredni subjekti u privatnom sektoru, pod uslovom da počev od 15. 3. 2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe, nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%. Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća će dobiti bespovratna sredstva u iznosu od jedne minimalne neto zarade po zaposlenom, dok će ona koja su klasifikovana kao velika dobiti upola manje novca po zaposlenom za mart, april i maj. Minimalna neto zarada u našoj zemlji je marta ove godine iznosila 30.367 dinara.
No, „đavo je u detalju”. Uredbom je propisano da će preduzeća od države dobiti iznose za isplatu minimalnih zarada u maju za plate koje su isplaćene u martu 2020, u junu za aprilsku platu i u julu mesecu za zarade koje će biti isplaćene u maju. Sledi da prve uplate po ovom osnovu preduzeća mogu očekivati tek u maju (pri tome se ne navodi kog datuma), što je dva meseca nakon početka krize. Pri tome, otvaraju se i brojna druga pitanja povezana sa implementacijom ove mere – da li će radnici od svojih poslodavaca dobijati samo razliku između svoje zarade i minimalca koji plaća država. Konkretno, da li će radnik koji zarađuje 50.000 dinara u aprilu mesecu od svoje firme dobiti 20.000, a ostatak od 30.000 dinara tokom juna, kada pristigne državna pomoć? Drugo pitanje je da li će i kako preduzeća koja svojim radnicima isplate pun iznos zarade (iznad minimalnog) za mart, april i maj moći da ostvare refundaciju sredstava od države itd.