Orlovaćanima je put ka Zrenjaninu otežan poslednjih par godina otkako je zabranjen drumski saobraćaj preko tamiškog mosta. Međutim, veza sa Beogradom bolje funkcioniše – građani prestonice kupili su više kuća u selu. Koriste ih kao vikendice kada idu u ribolov, te ih nedostatak kanalzacije i ostali problemi Orlovata ne dotiču mnogo. Aktivisti Zrenjaninskog socijalnog foruma (ZSF) nedavno su posetili ovo selo na desnoj obali Tamiša, dvadesetak kilometara udaljeno od Zrenjanina.
STOTINAK DECE U ŠKOLI I VRTIĆU
– Široj javnosti Orlovat je najpoznatiji po tome što je u njemu rođen veliki srpski slikar Uroš Predić, koji je i sahranjen na seoskom groblju. Na poslednjem popisu u naselju je živelo 1.516 stanovnika. Kao i u većini drugih banatskih mesta, sada ih je znatno manje – navodi ZSF.
Ističu da je Orlovat nekada bio važna železnička raskrsnica budući da se ovde račvaju pruge za Beograd i Novi Sad. Selo i danas ima dve železničke stanice, samo što putnički vozovi više ne saobraćaju, primećuju aktivisti.
– Meštani su se uglavnom bavili poljoprivredom. Kako se od malog poseda više ne može živeti, u selu danas ima samo desetak krupnijih ratara. Jedno vreme počelo je da se razvija vinogradarstvo, ali i ono se gasi, najviše zbog bolesti koje napadaju vinovu lozu – saznali su članovi ZSF-a u razgovoru sa Orlovaćanima.
Tamošnja škola „Uroš Predić” smeštena je u staroj zgradi. Sa predškolskom ustanovom ima oko sto đaka. Od drugih lokalnih ustanova tu su još i ambulanta i apoteka, koje rade nekoliko dana u nedelji. Mesna kancelarija radi samo jednom nedeljno, beleže aktivisti. Dodaju da u selu postoje dve veće prodavnice i jedna manja.
RASVETA SOLIDNA, FALI KANALIZACIJA
Orlovaćani sa kojima su članovi ZSF-a razgovarali žale se na slabo organizovan javni prevoz.
Selo ima vodovod i moderan vodotoranj, ali nema kanalizaciju, iako je projekat za nju izrađen pre desetak godina, beleži ZSF. Kao i u drugim mestima, to je najveći komunalni problem.
– Meštani tvrde da bar osamdeset domaćinstava ima septičke jame koje su iskopane na ulici, ispred kuća. Zbog toga što ih ima u velikom broju zagađeni su seoski bunari iz kojih se nekada pila voda. Gradska čistoća utorkom odnosi smeće, a meštani su zadovoljni tom komunalnom uslugom – navode aktivisti.
Primećuju da su skoro sve ulice u selu asfaltirane, a beleže tvrdnje Orlovaćana da je javna rasveta solidna. Navode da meštani još uvek nisu priključeni na plinsku distributivnu mrežu, iako je ona izgrađena, a postoji i cevovod do sela.
– Najbliža policijska stanica nalazi se u Botošu, a meštani kažu da imaju problema sa narkomanijom – navodi ZSF. Dodaju da je u selu aktivno nekoliko udruženja. Ne postoji nijedan sportski klub, ali tu je kulturno-umetničko društvo čiji su članovi đaci iz škole. Do pre nekoliko godina izdavan je časopis „Novi orao”, saznali su aktivisti.
Za Orlovat je svojevremeno izrađena i strategija razvoja, ali je vremenom zaboravljena. I ovo selo, poput drugih u Banatu, poslednjih decenija propada, ističe ZSF.
– Uvođenje kapitalizama u poljoprivredu nije bilo praćeno državnim programima koji bi omogućili opstanak ruralnih sredina. Nagla društvene promena deklasirala je sela, koja više ne interesuju nikoga, ni vlast, ni opoziciju, ni medije – zaključuju u zrenjaninskom udruženju.
L. Z.
AUTOMOBILI I DALJE NE SMEJU PREKO MOSTA
Nezdovoljni zbog toga što je most preko Tamiša već dugo zatvoren za drumski saobraćaj, dok se železnički nesmetano odvija, meštani Orlovata i okolnih mesta krajem prošle godine blokirali su most. Tražili su da se sklone betonske barijere i omogući prelaz, što je naposletku i učinjeno po nalogu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Međutim, isto ovo ministarstvo rešenjem je odobrilo da se potpuno obustavi drumski saobraćaj preko tamiškog mosta marta 2020. godine, a što važi i danas. Kako je nedavno za naš list naveo izvor iz železničke profesije, most star gotovo vek i po u tako je lošem stanju da ne bi mogao da podnese i drumski i železnički saobraćaj, a trenutno je železnički prioritet. – Automobili su mostom često jurili, a prolazili su i teški šleperi. Pitanje je zašto to nije adekvatno nadzirano. Sa druge strane, železnički saobraćaj odvija se kontrolisano – vozovi se kreću brzinom od 20 kilometara na sat, o čemu vode računa radnici na rampama – predočio je naš izvor.
