Protest poljoprivrednika uoči žetve suncokreta rezultirao je finalnim dogovorom sa Vladom koja je proizvođačima obećala cenu od 73 dinara po kilogramu. Uprkos konsenzusu otkupna cena je još uvek veliki problem, jer za kilogram suncokreta uljari trenutno nude 60 dinara, kaže Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
ČEKA SE ZAKONSKI OKVIR
– Ne vidimo uopšte rešenje iz priče Vlade Srbije. Najavljeno je da će naplata ići preko Uprave za trezor, ali nakon što su kolege otišle tamo rečeno im je da oni o tome ništa ne znaju – objašnjava naš sagovornik.
Kako kaže, nikakva mera ili zakonski okvir nisu doneti kako bi omogućili realizaciju, pa poljoprivrednicima ostaje samo da se nadaju da će dogovor biti ostvaren do 15. oktobra, kako je obećala Vlada.
Kleut podseća da je ove godine gorivo poskupelo za oko 40 odsto, pojedina semena oko 20 odsto, a vrednost veštačkog đubriva u odnosu na prošlu godinu skočila je sa 35 na 105 dinara po kilogramu.
Zrenjaninski poljoprivrednik dodaje da je usled suše prinos suncokreta prepolovljen, kao i da je zrno sitnije i lošijeg kvaliteta zbog nedostatka padavina, što se odražava i na kvantitet.
CENU DIKTIRAJU DRUGI
Kleut ističe da iako u državi postoje tri uljare, komunikacija između njih i proizvođača praktično ne postoji. Iz tog razloga, svakih nekoliko godina farmeri protestuju kako bi se pronašlo sistemsko rešenje.
– Oni žele da kupe robu što jeftinije da bi ostvarili što veći profit. Da li ćemo mi opstati ili ne, njih to ne interesuje – smatra poljoprivrednik.
Dodaje da je zabrana izvoza proizvoda od suncokreta domaćim uljarima omogućila totalni monopol, bez konkurencije i tržišne utakmice.
– Naši proizvodi osuđeni su na cenu koju oni diktiraju. Mi smo jedina grana poljoprivrede kojoj drugi određuje cenu. Sve se to dešava zahvaljujući sprezi vlasti, monopolista i uvozničko-izvozničkog lobija, što će dovesti do nestajanja poljoprivrednika – upozorava Kleut.
ULJARA USPEŠNO POSLUJE
Sa prosekom od 250 hiljada tona nabavljenih sirovina godišnje, jedan od najvećih otkupljivača uljarica u Srbiji je kompanija „Dijamant”. Uprkos tome što ovo preduzeće, sa sedištem u Zrenjaninu, najveće prihode ostvaruje od prodaje ulja, na pitanja našeg lista u vezi sa cenom suncokreta nisu odgovorili.
Prema podacima iz godišnjeg izveštaja „Dijamanta” za 2021. godinu, koji je objavila Agencija za privredne registre (APR), prihodi preduzeća su u toku prošle godine porasli za 51,8 odsto, odnosno sa oko 135 na 205 miliona evra.
To je, pre svega, rezultat povećanog obima prodaje ključnih proizvoda, ali i rasta cena. Inače, „Dijamant” najviše svojih prihoda (više od jedne trećine) ostvaruje prodajom rafinisanih i sirovih ulja, ti prihodi u 2021. godini iznosili su 74 miliona evra.
Dominantan deo proizvoda plasiran je na srpskom tržištu – oko 70 odsto, a zatim na hrvatskom – oko 9 odsto.
Preduzeće je u toku 2021. godine u poređenju sa prethodnom ostvarilo rast prodaje na domaćem tržištu od 29 odsto, dok su prihodi bili veći za 91 odsto u Crnoj Gori, za 51 u Hrvatskoj, 49,5 u BiH, 24 odsto u Severnoj Makedoniji.
Zahvaljujući ovim povoljnim tržišnim uslovima „Dijamant” je u 2021. zabeležio rast neto dobitka od čak 77,7 odsto u odnosu na 2020. godinu, odnosno sa 10,5 na 18,6 miliona evra.
Kao jedan od ključnih događaja u godini za nama iz „Dijamanta” izdvajaju rekordnu proizvodnju majoneza i suncokretovog ulja u litarskoj ambalaži. Da je „Dijamant” veoma dobro poslovao u 2021. godini može se zaključiti i na osnovu toga što je stepen zaduženosti opao za 6 odsto, dok je istovremeno došlo do značajnog porasta profitabilnosti. Dobri poslovni rezultati su očito bili povod za kapitalne planove – izgradnju nove, savremene i efikasne fabrike za proizvodnju ulja.
Tako, povoljna otkupna cena suncokreta dovodi do lagodnog poslovanja uljara, a poljoprivrednicima preostaje da sistemsko rešenje traže na ulicama.
J. Šormaz
SUŠA UTICALA NA SUNCOKRET
Najveće površine u Srbiji suncokret zauzima u Srednjobanatskom regionu, gde se svake godine seje na oko 40 hiljada hektara. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova – suše i visokih temperatura, ove godine žetva je krenula već početkom avgusta, ali je prekinuta zbog obilnih padavina. Do 20. avgusta pokošeno je blizu 70 odsto površina, kaže Zorica Rajačić, rukovodilac Poljoprivredne stručne službe (PSS).
– Kiša je za većinu ratarskih uslova zakasnila. Najnepovoljnije je delovala na suncokret koji u fazi pune zrelosti čeka setvu – objašnjava naša sagovornica.
Prema podacima PSS, ove godine se prinos kreće od 1,7 do 4 tone po hektaru, a prosečno od 2,5 do 3 tone po hektaru.
– Od setve do 20. avgusta na području Zrenjanina je palo svega 92 litre kiše po kvadratnom metru, što je izuzetno mala količina padavina za period vegetacije. Zbog toga su prinosi ove godine ispod proseka – zaključuje Rajačić.
