Tri slike: „Spaljivanje moštiju Svetog Save” iz 1910. Vase Pomorišca i Slavka Gigića (učenici Stevana Aleksića), „Đurđic” Ivana Aleksića iz 1924. i „Mrtva priroda” Katice Gligorović Teodorović nastala oko 1920, Mirjana Teodorović Jančić iz Beograda je testamentom zaveštala zrenjaninskom Narodnom muzeju.
Kako je objasnila Olivera Skoko, istoričarka umetnosti i kustoskinja, Stevan Aleksić, čuveni slikar, je u svojoj kući u Modošu imao atelje kroz koji su prošli mnogi talentovani mladići i devojke. Pomorišac i Gigić su monumentalnu kompoziciju „Spaljivanje moštiju Svetog Save” naslikali, kazala je ona, u vreme dok su učili kod Aleksića koristeći kao predložak upravo jednu od verzija ove teme koju je uradio njihov učitelj u periodu od 1908. do 1913. Pomenutu sliku Vasa Pomorišac je Obradu Teodoroviću, ocu Mirjane Teodorović Jančić poklonio iste godine kada je nastala.
SCENA BOLA, TUGE I BESA
Kompozicija predstavlja dobro poznatu istorijsku scenu kada je turski Sinan-paša doneo i naredio da se najveća srpska svetinja-mošti svetog Save spale na Vračaru 10. maja 1594. (27. aprila po starom kalendaru). Prema rečima Olivere Skoko, tome je prethodio ustanak Srba iz Banata iste godine, pod vođstvom episkopa Teodora Nestorovića (sveti Teodor Vršački). Ustanici su nosili na zastavama lik svetog Save što je razljutilo i podstaklo Turke na ovakav potez.
– Na platnu vidimo jednu narativnu scenu, vrlo bogatu detaljima i koloritom koja odiše orijentalnim prizvukom. Na samoj slici uočavamo nekoliko grupa ljudi. U jednoj su predstavnici turske vojske, koji su u potpunosti smireni i vladaju situacijom, tačnije kontrolišu ceo događaj. Sa druge strane je srpski narod (muškarci, žene, deca, starci) koji jakom gestikulacijom pokazuju na scenu koja će se dogoditi. Oni su puni očaja, besa, bola, tuge, pognutih glava, oborenog pogleda. Dete koje vidimo je prosto zanemelo i drži ruku preko usta. U trećoj grupi su mladići koji nose kovčeg sa moštima i lomača koja je upravo zapaljena – objasnila je Olivera Skoko kompoziciju slike. Napomenula je da je Stevan Aleksić, a potom su to činili i njegovi učenici, potpuno razradio ono po čemu će kasnije biti poznat, a to su momenti svetla, ali i motivi smrti koji su često vidljivi na njegovim delima.
„ĐURĐIC” I „MRTVA PRIRODA”
Druge dve slike su takođe nastale u Modošu. „Đurđic” potpisuje tamošnji paroh i brat Stevana Aleksića, Ivan Aleksić koji se i sam bavio slikarstvom. „Mrtvu prirodu” je, kako je rekla, naslikala Katica Gligorović, majka Mirjane Teodorović Jančić, koja je takođe učila kod Stevana Aleksića. U 18. godini udala se za Obrada Teodorovića, kojeg je u ateljeu i upoznala, posvetila se porodici i više nije slikala.
– Sveti velikomučenik Georgije Đorđe prikazan je u stajaćem položaju, kao ratnik, a ne na konju kako ubija aždaju, kako je uobičajeno. Kada se prikazuje kao pešak, sa krstom i kopljem/mačem u ruci reč je o prazniku Đurđic (16. novembar) odnosno Prenosu moštiju ovog svetitelja iz Nikomedije u Palestinu – rekla je naša sagovornica.
Ovaj vredan poklon Narodnom muzeju, osim što uvećava i obogaćuje muzejski fond delima zavičajnih autora, ima značaj u promovisanju samog nesebičnog čina zaveštanja predmeta jednoj ustanovi, podseća Skoko na vrednost zbirki Narodnog muzeja, ali i na bogatu zavičajnu likovnost, u okviru koje modoška slikarska škola ima istaknuto mesto.
Siniša Onjin, v.d. direktora Muzeja, rekao je da svi pokloni koje je ova ustanova dobila poslednjih meseci govore o poverenju i podiznju svesti stanovništva da se predmeti čuvaju i očuvaju za buduća pokolenja.
Pozvao je sve ljude da slede ovaj primer kako bi i njihovi vredni predmeti, jedog dana bili sačuvani.
– Takva tradicija omogućava Muzeju da gradi i unapređuje svoja odeljenja i zbirke, kao i da obogaćuje i proširi naše razumevanje prošlosti – kazao je Onjin.
RODNI GRAD NE PADA U ZABORAV
Olivera Skoko je podsetila da se Mirjana Teodorović Jančić 2015. godine obratila zrenjaninskom Narodnom muzeju sa željom da nakon njene smrti tri slike u njenom vlasništvu postanu deo bogatog fonda ove ustanove.
– Mirjana Teodorović Jančić rođena je 1925. u Velikom Bečkereku. Školovanje je započela u rodnom gradu da bi se potom preselila za Plandište, pa u Modoš (danas Jaša Tomić). Trgovačku akademiju je završila 1944. u tadašnjem Petrovgradu, a potom odlazi u Beograd, gde diplomira na Ekonomskom fakultetu. Bila je udata za operskog pevača Nikolu Jančića koji je umro 1985 – kazala je Olivera Skoko.
Mirjana Teodorović Jančić je preminula 30. aprila ove godine.
Miroslava Malbaški
Foto: Ivan Knežević, Narodni muzej
