Prema poslednjim podacima Ministarstva za rad u 2019. godini na teritoriji Srbije dogodilo se više od 13 hiljada povreda zaposlenih (oko tri hiljade više nego u 2018. godini). Do njih, kažu nadležni, najčešće dolazi na teškim fizičkim poslovima (za koje su uglavnom angažovani muškarci) i u visokorizičnim delatnostima – industriji, poljoprivredi, šumarstvu, ribarstvu i građevinarstvu.
Kako bi proverio poštovanje pravila kojim se garantuje bezbednost i zdravlje na radu, u prvih pet meseci ove godine Odsek inspekcije rada u Zrenjaninu realizovao je 194 nadzora. Na osnovu utvrđenih nedostataka doneto je 37 rešenja kojima je naloženo ukupno 135 mera za otklanjanje nepravilnosti, zatim, pet rešenja o zabrani rada, kao i sedam zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka.
Najveći broj prijava (82), kažu iz inspekcije, odnosio se na oblast radnih odnosa. Na osnovu njih izvršeno je 10 integrisanih nadzora, prilikom kojih je istovremeno kontrolisana i oblast bezbednosti i zdravlja na radu, za koju je stiglo sedam predstavki.
OVE GODINE TRI PUTA MANЈE TEŠKIH POVREDA
Od januara do juna, inspektori su na teritoriji Srednjeg Banata izvršili osam nadzora zbog teških povreda na radu i jedan zbog lake povrede.
– Zbog utvrđenih nepravilnosti, podneta je jedna krivična prijava protiv dva lica, sedam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kao i 13 rešenja kojima je naloženo poštovanje 36 mera, a donete su tri zabrane rada – objašnjavaju iz Odseka inspekcije rada.
Na teritoriji Okruga, kažu, ove godine nije se dogodila nijedna smrtna, kolektivna, kao ni teška povreda na radu sa smrtnim ishodom. Iako je obavljeno osam vanrednih inspekcijskih nadzora zbog teških povreda, njihov broj smanjen je za 28,3% u odnosu na isti period prošle godine.
Najčešći uzroci povreda su, primećuju inspektori, nepridržavanje propisanih mera za bezbedan i zdrav rad, neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova, odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada, nepravilno rukovanje opremom, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu.
Utvrđeni propusti, navode, bili su u vezi sa proverom opreme i uslova rada, nepoštovanjem preventivnih mera, neprijavljenim radovima na gradilištu, nedostatkom Akta o proceni rizika i elaborata o uređenju gradilišta, neosposobljavanjem zaposlenih za bezbedan rad, pružanje prve pomoći i evakuaciju u slučaju opasnosti.
FOKUSIRATI SE NA ZDRAVLjE ZAPOSLENIH
Prema podacima, kojima raspolaže Inspektorat za rad, u 2019. godini poslodavci nadležnima nisu prijavili nijedno profesionalno oboljenje. Praksa pokazuje da se ona često ne tretiraju kao takva zbog neprepoznavanja veze bolesti i uslova rada, kažu nadležni.
Veliki problem je, smatraju iz Saveza samostalnih sindikata za Zrenjanin, to što radnici nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, zbog čega je važna konstantna edukacija zaposlenih o pitanjima vezanim za kolektivni ugovor, pregovaranje, ugovore o radu i osnovnim odredbama Zakona o radu, smatra Milenko Vujović, predsednik Veća Sindikata.
Zbog nedostatka edukacije radnika, između ostalog, kaže, opasnost predstavlja i neprepoznavanje profesionalnih bolesti.
– Za razliku od Hrvatske u kojoj su u toku prošle godine registrovane 264 profesionalne bolesti, za našu zemlju nema podataka. To govori da problemi koje nosi radno okruženje, a koji se tiču zdravlja radnika, nisu dovoljno osvešćeni. Neophodno je da listu profesionalnih oboljenja proširimo, kao i da se znatno više bavimo zaštitom zdravlja zaposlenih – objašnjava Vujović.
Dodaje da najveći problem predstavljaju poslovi gde su životi radnika direktno ugroženi, kao što su rad na građevini i sa opasnim materijama. U tim slučajevima, ističe, često je nepoštovanje propisa vezanih za bezbednost i zaštitu radnika, pa bi nadležni na to više trebali da obrate pažnju, smatra Vujović.
RADNICI MORAJU BITI UDRUŽENI
Samostalni sindikat za Grad Zrenjanin deluje u 57 preduzeća i broji 3.891 člana. Prema rečima Vujovića, radnici svoju bezbednost i prava mogu da osiguraju jedino ukoliko su članovi sindikata. Iz tog razloga, smatra, mora se raditi na osnaživanju i podizanju svesti o njegovom značaju.
– Svesni smo da je snaga sindikata slabila od devedesetih godina i kroz period tranzicije, ali se nadamo da će svest o njegovom značaju porasti. Na nama je da menjamo imidž koji smo stekli u prethodnom periodu kako bismo odgovorili na predstojeće izazove – kaže Vujović.
Trenutno, dodaje, najveći problem predstavlja formiranje radničkih organizacija u sklopu privatnih i velikih kompanija. Ukazuje da u Zrenjaninu postoje firme koje ne dozvoljavaju njegovo formiranje.
– Opstruiranjem radničkih prava ne može se uspešno poslovati. Briga o radniku preduslov je dobrog poslovanja. Zbog toga mora postojati sloboda formiranja sindikata – zaključuje naš sagovornik.J.
U 2020. DVA RADNIKA IZGUBILA ŽIVOT
Zbog utvrđenih nedostataka prošle godine doneta su 103 rešenja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavcima i zaposlenima naloženo je ukupno 402 mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka, a doneto je i 11 rešenja o zabrani rada, kažu iz Odseka inspekcija rada.
Tokom 2020. godine, dodaju, podneta je jedna krivična prijava protiv dva lica i 22 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv poslodavaca.
Nadzor je prošle godine izvršen i zbog jedne smrtne povrede na radu, jedne teške povrede sa smrtnim ishodom, dve kolektivne,
37 teških i dve lake povrede na radu.
POTREBNO JE PRIBLIŽITI SE NOVIM ČLANOVIMA
Mladi su slabo zainteresovani za učlanjenje, a često gube motivaciju da u sindikatu ostanu, primećuje Vujović. Uzrok je, ocenjuje, opšta apatija u društvu, ali i sudbina sindikalnih lidera u prošlosti, koji su zbog angažovanja gubili poslove i završavali na sudu.
– Mali broj mladih koji su aktivni, taj posao rade volonterski i srčano, sa entuzijazmom koji imamo obavezu da stimulišemo i jačamo – smatra predsednik sindikata za Zrenjanin.
U saradnji sa republičkim i pokrajinskim sindikatom, kao i gostima iz Danske i Švedske, Samostalnog sindikata za Grad Zrenjanin organizuje seminare. Kako kažu, sa njima, ali i samostalno, sprovode edukacije o javnim nastupima, pregovaračkim veštinama, kao i o pitanju radnih prava.
Kako bi odgovorili na potrebe svih starosnih struktura, ističe Vujović, Savez samostalnih sindikata Srbije napravio je aplikaciju koja je namenjena mlađoj populaciji kroz koju se mogu informisati o radnim pravima.
