Da je vreme „suve” ratarske proizvodnje koja se zasniva na pšenici, kukuruzu, soji ili suncokretu prošlo, u poslednje tri godine najbolji primer je Zemljoradnička zadruga „Agrosoj” iz Neuzine. Ovaj kolektiv obrađuje oko 1.000 hektara oranica i proizvodnja je donedavno bila zasnovana na pomenutim žitaricama i uljaricama. Kada je na čelo ove porodične zemljoradničke zadruge došao mladi menadžer Nandor Vereš, značajno je promenjena setvena struktura, ali i ukupna organizacija posla.
– Do skoro je i kod nas sve bilo poređeno žitaricama koje, po pravilu, ne donose visoku akumulaciju i značajnu materijalnu dobit. Upravo zato smo se okrenuli ulaganjima u povrtarsku i voćarsku proizvodnju koju smo zasnovali na ok 60 hektara i rezultati već stižu – ističe Nandor Vereš i naglašava da su te kulture po pravilu značajno produktivnije i isplativije.
Ove godine „Agrosoj” je pod crnim lukom i šargarepom imao 37 hektara, a očekivanja su da će na tržište plasirati više 2.000 tona ovog povrća. A da bi ta proizvodnja bila isplativa, potrebno je imati prinose crnog luka ili šargarepe od 60 ili 70 tona po hektaru, što su u „Agrosoju” ove godine ostvarili. Kupci su, uglavnom, već poznati. Najznačajnije količine će otići na tržište Rumunije, Mađarske, BiH, a deo će se prodavati u jednom velikom domaćem trgovinskom lanacu. Naš sagovornik ističe da su otkupnom cenom zadovoljni.
Ulaganja u ovakvu proizvodnju su daleko veća u odnosu na ratarsku jer podrazumevaju nabavku sistema za navodnjavanje, sredstava za zaštitu bilja, linije za pakovanje, hladnjača… U „Agrosoju” iastiču da će i u narednom periodu povećati površine zasejane povrćem. Uz crni luk i šargarepu, ove godine je bilo sedam hektara pod paprikom i nešto manje pod peršumom.
– Naši planovi su da se u narednom periodu više okrenemo i voćarstvu. Zasadili smo višnje na 16 hektara, imali smo ove godine i probnu proizvodnju jagoda i planiramo proširenje i tih površina. Jasno je da su za to potrebna daleko veća ulaganja. Dobili smo određenu podršku od Pokrajinske vlade, kao i iz fonda „Prosperitatea” iz Mađarske. To nam daje vetar u leđa i pomaže da lakše ostvarimo zamisli vezane za promenu setvene strukture u ukupnoj proizvodnji. Evo, ova godina je bila bez kiše i sa slabim prinosima svih kultura izuzev pšenice. Sve to ne može da nadomesti viša cena kukuruza, suncokreta ili soje, zato ćemo ići na nova ulaganja u povrtarstvu i voćarstvu, jer sam siguran da je to pravi put utoliko pre što su ovi proizvodi sve traženiji na inostranom tržištu – rekao Nandor Vereš.
N. B.
PORODIČNA ZADRUGA
Ištvan Vereš, diplomirani ekonomista, pre 15 godina je, uz tri radnika, osnova „Agrosoj”. Danas je to porodična zadruga u kojoj su Ištvanov sin Nadnor i kćerka Ildika, diplomirani ekonomista koja vodi brigu o administrativnim i finasijskim poslovima. Zadruga trenutno zapošljava dvadesetak radnika i planira da se kadrovski pojača stručnim ljudima. Takođe ima i 250 stalnih kooperanata iz ovog dela Banata.
Ulaganja u ovakvu proizvodnju su daleko veća u odnosu na ratarsku jer podrazumevaju nabavku sistema za navodnjavanje, sredstava za zaštitu bilja, linije za pakovanje, hladnjača… U „Agrosoju” iastiču da će i u narednom periodu povećati površine zasejane povrćem. Uz crni luk i šargarepu, ove godine je bilo sedam hektara pod paprikom i nešto manje pod peršumom.
