Svake godine u Srbiji veliki broj žena smrtno strada u slučajevima porodičnog nasilja. Nasilje u porodici prema ženama je društveni problem i predstavlja bezbednosni rizik. Uvođenje rodne dimenzije veoma je važno u sprovođenju reforme sektora bezbednosti. Važni aspekti tog sektora, osim bezbednosti zajednice je i ljudska bezbednost, ističe Radoslava Aralica, koordinatorka Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC).
Kako kaže, državni organi su zaduženi za bezbednost građana i moraju da deluju preventivno u skladu sa njihovim potrebama. Na lokalnom nivou država preko svojih institucija (policija, sud, tužilaštvo, centar za socijalni rad, domovi zdravlja…) obezbeđuje sigurnost građanima.
– Ljudska bezbednost u najširem smislu obuhvata ekonomsku, zdravstvenu, ličnu, političku bezbednost, kao i bezbednost životne sredine. Žene, muškarci, devojke i dečaci imaju različita bezbednosna iskustva i prioritete. Pristup pojedinca socijalnim uslugama, zdravstvenoj zaštiti i pravdi zavisi od različitih faktora kao što su uzrast, društveni status, mesto stanovanja, nacionalnost, jezik, lične karakteristike (sposobnosti) – navodi naša sagovornica.
Aralica ističe da je od oktobra ZEC započeo istraživanje o proceni doživljaja bezbednosti i lične sigurnosti žena. Do sada je, kako kaže, upitnike o doživljaju bezbednosti popunilo skoro 300 žena koje žive u seoskim sredinama u opštinama Sečanj, Nova Crnja i na teritoriji Grada Zrenjanina. Organizovane su i tri fokus grupe na kojima se razgovaralo o specifičnim problemima sa kojima se žene na selu suočavaju, kao i šta one prepoznaju kao bezbednosne rizike u svim aspektima lične bezbednosti.
– Problemi kojima se bavimo jesu široko rasprostranjeno nasilje u porodici prema ženama kao socijalni problem, bezbednosni rizik, zatim pristup socijalnim uslugama i podrška marginalizovanim grupama žena. Kada se govori o bezbednosti žena, najčešće se govori o ženama kao homogenoj grupi čime se dodatno marginalizuju različitosti unutar grupe uopšte, a pre svega pripadnost nekoj od višestruko marginalizovanih grupa: Romkinje, žene sa invaliditetom, žene sa sela, stare žene, samohrane majke, žene sa mentalnim problemima – ukazuje koordinatorka ZEC-a.
Prema njenim rečima, naša zemlja usvojila je sve relevantne zakone u ovoj oblasti koji garantuju sigurnost žena, tako da donosioci odluka na nacionalnom nivou ne rešavaju dalje ovaj problem. Sada donosioci odluka na lokalnom nivou, kroz lokalne strategije treba da se bave pitanjem bezbednosti lokalne zajednice i ljudske bezbednosti uvažavajući sve lokalne specifičnosti i bezbednosne rizike. Kada žena prijavi porodično nasilje često se iza toga krije dugogodišnja istorija nasilnog odnosa. Razlozi zbog kojih to nije ranije prijavila su različiti, kaže Aralica.
– U donošenju odluke žene da prijavi porodično nasilje značajnu ulogu igra i njena informisanost o zakonskim propisima, kao i prethodna iskustva sa institucijama. Ženama na selu je problem što su neke nadležne institucije izvan mesta stanovanja žena, a one često ne mogu doći do grada da dobiju neke informacije ili pokrenu neku vrstu postupka. Strah od nepoznatog, ekonomska zavisnost od počinioca, nedostatak podrške u porodici i društvenom okruženju, dužina vremena za pokretanje krivičnog postupka i nepoverenje u institucije često dovode do toga da žene porodično nasilje ne prijavljuju ili ako su prijavile odustaju od svedočenja – objašnjava Radoslava Aralica.
Projekat „Uvođenje rodne perspektive u sektor bezbednosti na lokalnom nivou – identifikovanje potreba marginalizovanih grupa žena”, realizuje se uz podršku OEBS Misije u Srbiji.
REZOLUCIJA 1325
Podsećamo da je u maju 2017. godine usvojen Nacionalni akcioni plan – NAP 2 za primenu Rezolucije 1325 „Žene, mir, bezbednost” (2017-2020), dok je NAP 1 sproveden od 2010. do 2015. godine. Rezolucija 1325 se bavi statusom, unapređenjem položaja žena u snagama odbrane i bezbednosti u prvom izdanju, a zatim i u drugom izdanju, odnosno o ukupnoj bezbednosti društva.
