Za sedam decenija života i pedeset godina priznatog umetničkog rada u njegov opus staju radovi koji se tematski mogu podeliti u više zasebnih celina. To su istorijske kompozicije, portreti, pejzaži, aktovi, ali i kopije velikih majstora. Renomirani umetnik Viorel Flora se retrospektivnom izložbom u Narodnom muzeju domaćoj publici predstavlja delima koja su nastala u različitim periodima njegovog života, od studentskih dana do danas.
Postavka je otvorena u sredu, 29. juna, i trajće do sredine jula. Nadležni kustos je Dejan Vorgić, istoričar umetnosti. Vorgić je napomenuo da se kroz Florine radove tematski provlače veliki ljudi (i njihova dela), bilo da su oni značajne istorijske ličnosti ili potiču iz umetničkog sveta, ali i metafizičke transformacije energija koje postaju polazna tačka njegovog stvaralaštva.
UTICAJ VELIKANA
– Likovna poetika i slikarstvo Viorela Flore se konstantno kreću u okvirima realizma, težeći sa jedne strane fotorealizmu, a sa druge fantastici (nadrealizmu), koja je za njega bila jedan dubok i integralan stil, zahtevajući veliku maštovitost i slojevitost. Na taj način, svako umetničko delo je sadržalo bezbroj skrivenih značenja koja teraju posmatrača da im se posveti i da se duboko zagledaju u njih – objasnio je Dejan Vorgić.
Podsetio je da je Flora čest gost u Muzeju, da su se njegova dela našla na kolektivnim izložbama, kao i da je njegova karijera započela 1971. nagradom „Konstantin Daniel”, koju je ova ustanova kulture dodeljivala.
Likovni umetnik Aleksandar Kačar je Florin dugogodišnji prijatelj. Zajedno su stvarali, ali i držali časove, a bezbroj đaka je prošlo kroz njihovu školu slikanja. Kako je objasnio, Florini uzori su Leonardo da Vinči, Hijeronimus Boš, Piter Brojgel, Albreht Direr, Jan van Ajk, posebno nadrealisti koje predvodi Salvador Dali. Njegov svet, dodao je naš sagovornik, formirao se pod njihovim uticajem i upravo takva dela su dostupna publici.
– Kada pričam o Flori ne želim da odvajam umetnika od čoveka, jer je u svemu perfektan; kao drug, ličnost, profesor, slikar. O tome koliko je pomagao svakome ko mu se obratio moglo bi se pričati danima. Za decu je uvek imao vremena, strpljenja i volje. Spremao ih je za upis u umetničke škole, akademije. Sa druge strane, sve što publika ima priliku da vidi nije nastalo preko noći. Dela koja su pred Zrenjanincima, plod su dugogodišnjeg, predanog rada, jer ne prođe dan, a da Flora ne slika – napomenuo je Kačar.
Privrednik Budimir Jovanović govorio je o uspešnoj saradnji sa umetnikom, koja je rezultovala izradom nekoliko slika velikog formata. To su „Velikani Srbije”, „Kosovski boj”, „Solunski front” i „Vojvoda Živojin Mišić”, koji su zauzeli istaknuto mesto na izložbi, a inače krase poslovne prostorije Jovanovićevog preduzeća.
CRTAČ, DIZAJNER, ILUSTRATOR…
S obzirom na to da je Viorel Flora nedavno završio izradu murala posvećenog našoj istaknutoj sportistkinji, Maji Ognjenović, gradonačelnik Simo Salapura je u sportskom duhu poručio da je priznati umetnik ponikao u Zrenjaninu i njemu ostao veran tokom cele profesionalne karijere.
– Najduže vremena proveo je u jednom klubu – Narodnom pozorištu, gde je ostvario i vrhunske rezultate. Nastupao je i za druge selekcije, s jednakim uspehom bio je u timovima crtača, dizajnera, slikara, ilustratora, grafičara, sa nebrojeno mnogo utakmica i efektnih poteza. Neki od njegovih rezultata – pre svega mislim na murale – trajno su zabeleženi na javnim gradskim površinama, kao visoki dometi njegovih nastupa. Iako mu karijera traje već pet decenija, ne pomišlja da napusti teren i ravnopravno se nadmeće s mlađima od sebe. Poput pravog kapitena, predvodi selekciju veterana i neumorno smišlja taktiku za naredne nastupe – rekao je Salapura otvarajući izložbu.
Viorel Flora je podsetio da je u martu imao izložbu u Kulturnom centru. Publika je tada mogla da vidi mahom crteže, nešto manje slika, kao i veliki broj fotografija iz privatnog života, a sada im otvara vrata u drugačiji svet.
– Svaka slika koja je izložena je jedna posebna priča. Nastajale su u različitim životnim periodima i predstavljaju zbir sinergija koje me asociraju na mesta, predele i ljude koji su kroz njih sudelovali. Radeći ovaj posao, od samog početka, znao sam da će on od mene zahtevati veliku žrtvu i mukotrpan, svakodnevni rad.
Tome sam se i prepustio. Nije mi bilo lako da celokupan opus, koji je nastao za 50 godina, sažmem u jednu izložbu, jer mi je svako delo posebno drago. Umetniku su njegovi radovi poput dece – rekao je Viorel Flora.
