SAŠA SANTOVAC O LIMITIRANjU BROJA ZAPOSLENIH U LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

Budžetska ušteda od 200 miliona dinara

Vlada Republike Srbije ponovo je, pre desetak dana, revidirala svoju Uredbu o maksimalnom broju zaposlenih u sistemima lokalnih samouprava, te će neke opštine biti prinuđene na novo „stezanje kaiša” i dodatno otpuštanje budžetskih uposlenika. Zrenjanin, međutim, nema taj problem. O tome kako se u Zrenjaninu poštuje Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru i Vladina uredba koja to reguliše, razgovaramo sa zamenikom gradonačelnika Sašom Santovcem.
Koji limit je Vlada sada predvidela za Zrenjanin?
– U sistemu Grada Zrenjanina je, Uredbom Vlade, predviđeno da broj zaposlenih lica na neodređeno vreme bude 1.874. Činjenica je da, na današnji dan, imamo 1.748 zaposlenih na neodređeno vreme, što je 126 radnika manje od Vladinog limita. To znači da je Grad Zrenjanin primenio sve zakonske odredbe, i da postižemo i značajne budžetske uštede kad je reč o izdvajanjima za plate zaposlenih.
Kada kažete da u sistemu Grada sada ima 1.748 zaposlenih, na šta se odnosi ta brojka?
– Tu se računaju svi: Gradska uprava, ustanove, javna preduzeća, svi kojima je osnivač Grad, nema „sakrivenih”. Uostalom, mogu se uporediti budžetska izdvajanja za plate zaposlenih – u odnosu na 2012-13. razlika je 200.000 miliona dinara, jer smo tada u gradskom sistemu imali više od 2.000 zaposlenih, a danas 1.748.
Na koji način je postignuta racionalizacija?
– Prirodnim odlivom, nije bilo otpuštanja. Ljudi su odlazili u penziju, neki su prešli u druge firme, otkazi nisu deljeni, ali je vođena i strogo racionalna politika u toj oblasti. Za dve godine koliko traje Uredba, samo smo u dva navrata tražili dozvolu Vlade za nova zapošljavanja, kada nam je odobreno pet ljudi za JKP „Vodovod i kanalizaciju” i dva čoveka za Gradsku upravu. Ni u tekućem budžetu nisu planirana sredstva za povećavanje broja zaposlenih.
Kakve posledice je u tom pogledu ostavila nedavna reorganizacija javnih preduzeća? Umesto JP „Turistički centar” sad imamo Turističku organizaciju, ali taj organizacioni oblik, po zakonu, ne može da se, na primer, brine o Peskari…
– Zato je broj zaposlenih u Turističkoj organizaciji sa 40 sveden na 13 na neodređeno vreme, a preraspodela radnika napravljena je prema potrebama. Tako je Kulturni centar preuzeo programe u Gradskoj bašti, Peskaru Gradska stambena agencija, a JKP „Čistoća i zelenilo” sve poslove održavanja. I u narednom periodu vodićemo računa o takvim preraspodelama koje su neophpodne, jer je cilj da nema paralelnih sistema, već da poslovi budu grupisani, to je racionalno. Jer, radnici „Čistoće” angažovani su svakako preko cele godine, a ako bi Turistička brinula o održavanju izletišta, to bi bilo samo u sezoni…

Lj. B.