U strahu od gubitka posla hiljade Zrenjaninaca pomno je pratilo kako će pandemija uticati na auto – industriju i kompaniju „Drekslmajer” (Dräxlmaier group), koja za nju proizvodi delove i komponente. O posledicama se šuškalo od marta 2020. Sada je sigurno da je ovo preduzeće u 2022. godinu ušlo sa svega 3.666 radnika, odnosno 42 odsto manje nego u 2018. godini, kada ih je bilo 6.251, navodi se u javno dostupnim podacima koje je objavila Agencija za privredne registre (APR).
GRADSKA KASA IZGUBILA MILION EVRA
Jedan od mogućih razloga za gotovo prepolovljen broj radnika može ležati u smanjenom obimu poslovanja nemačkog giganta, budući da su prihodi kompanije u 2021. u odnosu na 2018. godinu opali za 18,11 odsto.
Prema podacima iz APR-
a, može se zaključiti da najveće prihode „Drekslmajer” ostvaruje od izvoza robe čiji se udeo u ukupnom poslovanju nije značajno menjao tokom proteklih godina. U 2018. na inostranom tržištu je ostvarivano 90 odsto ukupnih prihoda, a do 2021. godine njihovo učešće je blago poraslo do nivoa od 94 odsto.
Smanjenje broja radnika dovelo je i do odgovarajućih ušteda u izdacima za zarade zaposlenih koji su u 2021. bili niži za 27 odsto u odnosu na 2018. godinu. Osim toga što je oko 2.500 ljudi ostalo bez redovnih primanja, smanjenje broja zaposlenih u „Drekslmajeru” se negativno odrazilo i na količinu novca koja se sliva u budžet Grada. Procenjuje se da je po osnovu poreza na zarade isplaćenih radnicima „Drekslmajera” gradska kasa prihodovala oko 3,68 miliona evra u 2018. Usled smanjenja broja zaposlenih u ovom preduzeću taj prihod u 2021. godini bio je oko 2,69 miliona evra, što znači da je gradski budžet po ovom osnovu bio „tanji” za oko milion evra.
PRETPOSTAVKE SE OBISTINILE
Otpuštanje velikog broja zaposlenih sa sobom nosi brojne direktne i indirektne posledice, upozorava dr Dejan Molnar, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Prema njegovim rečima, manje novca u gradskom budžetu znači da će javna potrošnja biti manja od one koja bi postojala da do otpuštanja radnika nije došlo. To znači pružanje manje kvalitetnih usluga za koje je nadležan Grad (npr. u oblasti održavanja putne infrastrukture, pružanja komunalnih usluga, osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, socijalne zaštite itd).
– Sa druge strane, manji fond isplaćenih zarada smanjuje privatnu potrošnju, odnosno tražnju za proizvodima i uslugama drugih lokalnih preduzeća, što će uticati na smanjenje obima njihovog poslovanja. Ukoliko otpušteni radnici ne pronađu drugi posao, moglo bi doći do povećanja siromaštava, nesigurnosti i neizvesnosti – upozorava dr Molnar.
Podsetimo, „Drekslmajer” se odrekao paketa ekonomske pomoći koju je Vlada Republike Srbije na početku pandemije namenila privrednicima kako bi smanjila negativne efekte korona virusa. U slučaju velikih preduzeća paket je podrazumevao poreske olakšice i isplatu tri puta po pola minimalne zarade za svakog zaposlenog. Kako kaže, uslov je bio da poslodavac u datom periodu ne smanji broj radnika za više od deset odsto.
„Drekslmajer” je u toku 2020. godine broj zaposlenih smanjio za 15 odsto, pa je na kraju godine broj radnika bio 5.000, u odnosu na 5.874, koliko ih je zabeleženo u 2019. godini, pokazuju podaci iz APR-a.
– I tada se pretpostavljalo da je osnovni razlog za odricanje od te podrške to što je menadžment preduzeća procenio da bi za njih bilo neisplativo da zadrže veliki broj nepotrebnih radnika. Na osnovu najnovijih podataka APR-a može se zaključiti da su ove pretpostavke bile potpuno tačne – zaključuje naš sagovornik.
Na pitanja kakva je sada situacija na tržištu, zašto je došlo do otpuštanja i da li će ih biti još u narednom periodu, iz „Drekslmajera” nismo dobili odgovore do zaključenja ovog broja.
J. Šormaz
15 GODINA U SRBIJI
Nemačka kompanija „Drekslmajer”, čija je pretežna delatnost proizvodnja električne i elektronske opreme za motorna vozila, od 2007. godine posluje u Zrenjaninu. Do 2018. godine izgrađene su četiri proizvodne hale. Sa povećanjem porudžbina, povećao se i broj zaposlenih. Tako postaje najveći poslodavac u regionu. Godinu dana ranije, implementiran je model dualnog obrazovanja u saradnji sa elektrotehničkom školom, navodi se na zvaničnom sajtu „Drekslmajera”.
Među glavnim klijentima nalaze se giganti poput „BMW”-a i „Fiata”. Zbog težnje da u budućnosti automobili rade autonomno, umreženo i potpuno napajani električnom energijom, „Drekslmajer” je već optimalno postavljen za promene u automobilskoj industriji.
