Jedan od najvećih problema mladih je odsustvo dijaloga
Mnogo truda, učestvovanje u sekcijama, projektima, takmičenjima, osvajanje specijalnih diploma iz srpskog i latinskog jezika i diploma „Vuk Karadžić”, Senku Daruši doveli su do titule đaka generacije 2017-2021 u Zrenjaninskoj gimnaziji.
Biti najbolji među 300 učenika mnogo znači. Kako Daruši kaže, sve je stvar dobre organizacije, zahvaljujući kojoj je uvek postizala da uči, druži se i izlazi, ali i da se posveti sebi.
Ipak, ističe, veliku ulogu u njenom školovanju odigrali su roditelji, koji su je usmeravali i podržavali u svemu.
Sa našim čitaocima podelila je svoje iskustvo o razvijanju takmičarskog duha, negovanju dijaloga i pisane reči.
Zašto je za đake bitno učešće u vannastavnim aktivnostima?
– Kada učestvuju u projektima koji nisu deo redovnog programa, učenici proširuju svoje vidike. To im je prilika da razviju kreativnost, upoznaju druge ljude i naravno, steknu nova iskustva. To je za mene zasigurno bilo učešće na festivalu „Euriade”. Ono me je inspirisalo da se posvetim učenju jezika, kulturi i običajima drugih zemalja.
Koliko je važan podstrek nastavnika?
– Profesori igraju veliku ulogu u interesovanju za teme koje nisu u redovnom programu. Đacima je ponekad teško da se sami uključe u projekte, jer nisu dovoljno obavešteni, a neretko ni radoznali. Međutim, priča se menja kada profesor predloži nešto, ispriča dosadašnja iskustva i da nam podstrek za učestvovanje.
Još od osnovne škole profesori su me hrabrili da učestvujem u vannastavnim aktivnostima. Budući da sam sa sela, iz Elemira, u generaciji je bilo malo onih koji su za te aktivnosti pokazali interesovanje, te je nastavnicima bilo lako da se posvete onima koji su želeli. Od tad imam takmičarski duh, te sam iz tih razloga imala želju da i u srednjoj školi participiram u nečemu što nije bilo deo programa.
Učestvovala si u internacionalnom festivalu „Euriade”. Koji je značaj dijaloga kada se govori o temama koje se tiču mladih?
– Dijalog ima ogroman značaj, a reklo bi se da je jedan od najvećih problema mladih danas njegovo odsustvo. Drago mi je što sam imala priliku da učestvujem u festivalu, jer sam kroz razgovore sa učenicima širom sveta ostvarila prijateljstva koja i dalje traju. Takođe, upoznala sam različite kulture i načine života iz njihovih priča, a to je nešto što se ne može naći na internetu.
Objavila si tekst u knjizi „Usere Erde!”, kakva je publikacija u pitanju?
– Autor knjige je organizator festivala „Euriade”, a vrlo lepa misao je objavljivanje tekstova učenika srednjih škola širom sveta o nečemu što nas trenutno povezuje – korona virusu. Moja tema bila je ,,Kako je korona promenila svet?’’ i pisala sam o tome kako smo trenutno svi povezani, ma koliko različiti bili.
Koji su tvoji hobiji?
– Volim da pišem, čitam i treniram, ali najviše slobodnog vremena provodim sa prijateljima. Još od malena čitala sam romane koje bi mi tata donosio iz gradske biblioteke. Sećam se da sam često uzimala mašinu za pisanje i počinjala svoju priču. Imala sam dosta ideja, ali nedovoljno znanja o jeziku. Danas čitam razne knjige, ali najviše uživam u istorijskim romanima. Uglavnom pišem kratke priče, međutim, imam odličnu ideju za roman i nadam se da ću je jednog dana pretvoriti u delo.
Koji su ti planovi za budućnost?
– Upisala sam Elektrotehnički fakultet u Beogradu, imam ideju o tome gde bih volela da nastavim školovanje posle osnovnih studija, ali tek sam na početku, pa mislim da je još rano da o tome pričam. Svakako planiram da se bavim programiranjem, gde god me put odvede.
