Za dobrobit dece koja su izmeštena iz primarnih porodica, hranitelji su spremni da sa njima podele sopstveni dom. Kako bi mogli da izdrže teret odgovornosti i pruže im stabilan i kvalitetan život, potrebna im je potpora sistema. Ona im omogućava da lakše razumeju mališane, a da pri tome ne zanemare sopstvene potrebe. Brigom o sebi i deci pokazuju kako da se nose sa različitim životnim situacijama, poručeno je na tribini „Hraniteljske porodice i mentalno zdravlje” koja je organizovana u okviru „Festivala mentalnog zdravlja”. Prema rečima Jelene Trivković iz Centra za socijalni rad (CSR), hranitelji imaju moć da kod mališana probude sigurnost. Zbog toga je važno da brinu i o svojoj psihičkoj dobrobiti.
– Deca u hraniteljske porodice dolaze iz osetljivih sredina u kojima su pretrpeli zanemarivanje, nasilje, odbačenost… Sve to utiče na njihovu emocionalnu, psihičku i socijalnu stabilnost. Bitno je da znaju da imaju na koga da se oslone – ističe Trivković.
OSLUŠNUTI PROMENE
Kvalitet brige o detetu zavisi i od psihičkog stanja hranitelja. Prema rečima socijalne radnice Anite Jonaš Mišić, kada maloletnik dođe u porodicu nije retko da se jave problemi. Oni mogu biti uslovljeni polom, uzrastom ili izazovnom situacijom kroz koju je dete prošlo.
– Posebno je problematičan period puberteta. Tada se često javljaju promene ponašanja. Znakovi unutrašnje borbe mogu biti: povlačenje u sebe ili previše pričanja, potreba za nežnosti, pad interesovanja za školu i hobije. Treba reagovati i ukoliko slobodno vreme provode spavajući, na telefonu, zatim ako im se promeni apetit, ne poštuju autoritet i sl. – ukazuje Jonaš Mišić.
Iz CSR objašnjavaju da je bilo kakva nagla promena znak da detetu treba pomoći. Prva adresa na kojoj hranitelji treba da potraže rešenje je pedagoško-psihološka služba u školi ili vrtiću (anksioznost, blaga depresija, promene u ponašanju, problemi sa spavanjem…). Ukoliko u obrazovnoj ustanovi ne mogu da pruže adekvatnu pomoć, treba se obratiti izabranom lekaru mališana, zatim Savetovalištu za mlade u okviru Doma zdravlja ili Centru „Most”, kao i Centru za socijalni rad (porodična problematika, stanje nakon zlostavljanja u detinjstvu, maloletnička delinkvencija…).
IZAZOVI MOGU DA OBESHRABRE
Tokom tribine hranitelji su podelili da su se u periodu prilagođavanja suočavali sa čestim promenama raspoloženja deteta, teranjem inata, histerisanjem, povlačenjem u sebe, kao i sa problemima sa ishranom. Vesna Stankov iz CSR podseća da promene ponašanja pokazuju u kakvom je psihičkom stanju dete. Kada dođe u hraniteljsku porodicu ona ukazuju na unutrašnju napetost.
– Pubertet je vrlo izazovan period. Pored svega što tada oseća, tinejdžer koji je u hraniteljskoj porodici suočava se sa problemom identiteta. Tada kreće preispitivanje: Ko sam ja? Gde su moji koreni? Ko su moji roditelji? Zašto su me ostavili? To stvara veliki nemir i izaziva problematično ponašanje – objašnjava Stankov.
Dodaje da hranitelji neretko u tim situacijama ne znaju kako da se nose sa izazovom. Njihovo pravo je da kažu da ne mogu više. Tada dolazi do problema, jer je jako teško naći porodicu za dete tog uzrasta. Zbog toga se dešava da završe i u domovima.
– Odustajanje hranitelja je problem jer se kod deteta još jednom otvara pitanje odbačenosti i gubitka. Svako od njih nosi različito iskustvo. Zato je potrebno mnogo strpljenja i stručna pomoć – zaključuje Stankov.
