Predsednik Aleksandar Vučić je jedini imao hrabrosti da opiše problem vodosnabdevanja u Zrenjaninu na precizan način! Fokus pažnje je usmerio sa tehnološkog na krivično-pravni nivo. Time je potvrdio da postoje brojne sumnje u vezi sa tzv. fabrikom vode, a o čemu je list „Zrenjanin“ godinama pisao. Neretko smo zbog toga bili izloženi brojnim pritiscima, pa čak i fizičkim nasrtajima.
Rame uz rame sa predsednikom stala je premijerka Ana Brnabić! Stopirala je svaki pokušaj trgovine sa tzv. investitorom. Time je demonstrirala odlučnost da se država razračuna sa preduzetnicima u pokušaju.
Biće interesantno pratiti predistražni postupak nadležnog tužilaštva u Novom Sadu. Očekujemo da saznamo ko je odgovoran što nije raskinut ugovor sa ponuđačem u procesu javne nabavke usluge prečišćavanja vode. U narednom koraku očekuje se rasvetljavanje i drugih okolnosti – da li italijanski „Zilio“ i dalje figurira u konzorcijumu i da li je bivši direktor krio njihovo pismo o odustajanju u sefu JKP „Vodovod i kanalizacija“.
Javnost sa pravom postavlja pitanje gde je prvoklasna bankarska garancija koju je ponuđač dao. Nejasno je kako je ona isparila i odjednom postala (bez)vredna menica.
Građani imaju pravo da znaju ko se igrao sa njihovim životima. Sreća u nesreći je to što u Vodovodu i dalje postoje stručnjaci koji su sprečili da degradirajuća voda kontaminira celokupan sistem!
