Jun je u znaku matura, ali ne treba zaboraviti da je mesec maj bio posvećen borbi protiv melanoma. Ova bolest, o kojoj nas sve više informišu dermatolozi, uzela je odavno maha. Njen uzrok se u nekim slučajevima može povezati i sa upotrebom solarijuma. Ujedno, maj i jun su periodi kada se kozmetički saloni najviše posećuju, a razlozi za to jesu pripreme za leto i razne svečanosti. Iako struka pokušava da objasni štetnost prekomernog sunčanja, ovaj trend je i dalje aktuelan, uglavnom među ženskom populacijom.
Kako mediji prenose, procenjuje se više od 700 novih slučajeva melanoma na godišnjem nivou kada je Srbija u pitanju. Taj broj svakodnevno raste ne samo kod starije, već i kod mlađe populacije. Bolest se češće može javiti kod osoba svetle puti, a rizično je i za one koji se izlažu veštačkom sunčanju.
PRAVILNIK IZ 2019. GODINE
Melanom se, iako predstavlja ređi oblik tumora, počeo javljati svuda u svetu kod ljudi i u ranijem dobu od 18 do 29 godina. Baš iz tih razloga solarijum je u nekim državama poput Australije i Brazila već zabranjen. U našoj zemlji je 2019. godine usvojen Pravilnik kojim je zabranjena upotreba solarijuma pre 18. godine života, dok ga odrasle osobe mogu koristiti na sopstvenu odgovornost. Uprkos tome, maloletnici i dalje posećuju salone
Udruženje dermatovenerologa Srbije se zalaže za potpunu zabranu solarijuma, kako navodi dr Danica Tiodorović, potpredsednica Udruženja i nacionalna koordinatorka „Euromelanoma” u Srbiji.
O trajnim posledicama koje ovi uređaji imaju po naše zdravlje razgovarali smo sa dr Draganom Dujin Bajat, specijalistom dermatovenerologije.
– Pre usvajanja Pravilnika, u našoj zemlji se u velikoj meri koristio solarijum. Na tretmane su se javljali mladi, uzrasta od 13 – 14 godina. Od toga je 10 odsto njih imalo više od 30 tretmana. Dermatolozi solarijume nikome ne preporučuju – kaže dr Dujin Bajat.
Kako kaže, solarijum je proglašen kancerogenim prve vrste i dokazano je da je samo 20 odlazaka ekvivalentno godišnjem izlaganju UV zracima. Tridesetsedam odsto slučajeva raka kože kod mlađih od 30 godina je povezano sa veštačkim sunčanjem.
NE PRETERIVATI SA SUNČANJEM
Dr Dujin Bajat ističeda da su zapravo štetni određeni zraci koje emituju lampe u ovim uređajima.
– Spektar sunčevog zračenja je širok. Deli se na nevidljivi i vidljivi deo spektra. Nevidljivi deo obuhvata infracrveno (IR) i ultraljubičasto zračenje (UV). UV se deli na UVA, UVB i UVC. Upravo ovi UVA zraci prodiru duboko u kožu i uzrokuju oštećenja elastičnih vlakana. Oni su odgovorni za starenje kože izazvano svetlošću i učestvuju u nastanku nekih vrsta zloćudnih tumora na koži – upozorava naša sagovornica.
– Ipak, zbog opšteg zdravlja organizma sunčeva svetlost je neophodna za sintezu vitamina D. On jača naš imuni sistem, utiče na dobro raspoloženje i pravilan bioritam. Pomenuti UVC zraci aktiviraju naše pigmentne ćelije, što uzrokuje tamniju boju tena i aktivira prirodnu odbranu. Ujedno su odgovorni i za opekotine, prerano starenje i nastanak nekih vrsta raka kože. Kada oslabi imunološki sistem tada može doći do pojave drugih kožnih problema poput herpesa.
Specijalista dermatovenerologije naglašava da je neophodno postepeno izlaganje suncu jer se na taj način aktivira prirodni odbrambeni sistem kože. Ipak ni to nije sasvim dovoljno.
– Zaštita od sunca je obavezna u svakodnevnim aktivnostima na otvorenom. Treba ga izbegavati kada je najjače, između 11 i 16 časova. Nanosite kreme sa visokim faktorom zaštite SPF 30 i 50 na svaka dva sata, majice i šeširi su obavezni. Vitamin D možete nadoknaditi boravkom napolju tokom cele godine u bezbednom delu dana. Prekomerno izlaganje suncu jeste ozbiljan zdravstveni rizik. Može doći do promena na koži i očima, pojave sunčanice i toplotnog udara, a deca su najosetljivija. Najugroženija su mala deca. Preporuka je da se bebe do šest meseci ne izlažu direktnim sunčevim zracima – poručuje dr Dujin Bajat i dodaje da su kreme za samopotamljivanje dozvoljene ukoliko su u sklopu medicinske kozmetike, odnosno testirane i bez alergena.
A. Ilijev
Foto: www.pixabay.com i Privatna arhiva
NEMA ADEKVATNE ZAŠTITE
Pitali smo sugrađane da li misle da je solarijum štetan i da li bi trebalo da ga zabrane za upotrebu. Ivana Jovin smatra da je mnogo njenih poznanica smanjio broj poseta solarijumu i da je veliki broj devojaka prestao da se izlaže veštačkom sunčanju. Kako kaže, ona voli da povremeno dobije tamniji ten na taj način.
– Obično idem zimi, jednom nedeljno ili jednom u desetak dana, ali mislim da je i to previše. Čuvam se koliko je do mene. Ranije su u salonu postojale kreme za zaštitu mladeža, ali sada toga više nema. Postoje zaštitne naočare. Obično te u salonima savetuju koliko minuta možeš da se sunčaš u zavisnosti od trenutne boje kože, ali ne i zbog zdravlja. Ne verujem da će se solarijum u potpunosti zabraniti, jer mnogi saloni zarađuju isključivo na taj način – kaže Ivana Jovin za naš list.
Zrenjaninka Ružica Miškov je počela da koristi solarijum pre dvadesetak godina jer je to tada bio trend.
– Kad se prvi put pojavio ovde delovalo mi je kao dobra ideja, budući da sam uvek bila svetlijeg tena, a htela sam da izgledam preplanulo. Tada se ništa nije znalo o lošem uticaju i nije se toliko pričalo o tome kao danas. U početku su se koristile obične UV lampe, tek kasnije su uvedene zaštite. Sad postoje razni preparati sa kojima možeš umanjiti štetni efekat, ali moj stav je da to nije dovoljno – veli mlada devojka.
VLASNICI SALONA IZBEGAVAJU MEDIJE
Iz kozmetičkih salona smo dobili oskudne informacije. Većina vlasnika ne želi da odgovari na pitanja novinara. Kako su rekli, tema o zabrani solarijuma se poteže svake godine u isto vreme, jer počinje sezona. Iz tih razloga ne žele da podele svoj stav. Takođe, jedan od njih navodi da postoje i korisni efekti, kao i da posluju po propisanim pravilima poštujući standarde.
