Drugog oktobra 1944. jedinice Narodnooslobodilačkog pokreta i Crvene armije ušle su u tadašnji Bečkerek, čime je Zrenjanin postao jedan od prvih gradova u Srbiji koji je oslobođen od fašizma u Drugom svetskom ratu. U nedeljama koje su sledile radilo se na uspostavljanju „normalnog” funkcionisanja grada, u koji tada pristiže, po pozivu gradske uprave, renomirani slikar, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.
Zajedno sa saradnicima Gradskog muzeja u Petrovgradu počinje da prikuplja knjige, muzealije, slike, stilski nameštaj, neretko iz napuštenih fašističkih kuća – kako se navodilo u dokumentima. U trenutku kad se grad diže iz pepela, jedan muzej, predvođen čuvenim slikarom, radi na tome da se podigne kulturna svest, a tog ogromnog posla latio se – Vasa Pomorišac.
Tako je počela priča umetnika poreklom iz Modoša (današnjeg sela Jaša Tomić) i Zrenjanina, a koju su nedavno predstavile Ivana Arađan i Olivera Skoko, autorke izložbe „Vasa Pomorišac – od tradicije do moderne” i Slavica Popov, viša kustoskinja istoričarka umetnosti Savremene galerije.
OBNOVA KULTURE POSLE RATA
Ubrzo po oslobođenju grada osnovana je institucija koja se zvala Gradski muzej i biblioteka u Petrovgradu, čiji je prvi posleratni upravnik bio Miloš Kekez, navodi Ivana Arađan.
– Na osnovu ugovora koji je potpisao sa Vasom Pomorišcem, zaduženja slikara kao saradnika Gradskog muzeja bila su, takođe, restauracija slika i njihova klasifikacija. Tako je Vasa izjavio: „bez namere da budem samohvalisav, zaista sam tamo mnogo uradio u periodu od svega godinu dana. Uspeli smo da spasemo knjige, slike i skulpture u milionima!”
Kada su mladi neafirmisni umetnici Petrovgrada, gladni znanja, čuli da u gradu na duži period boravi profesor Vasa Pomorišac – koji je tokom višedecenijskog stvaralaštva prešao put od ateljea Stevana Aleksića u Modošu do usavršavanja u Evropi – izrazili su želju da im održi jedan slikarski kurs, priča Ivana Arađan.
– Naravno, Vasa Pomorišac je pristao i organizovan je tromesečni tečaj. Držao je praktičnu nastavu, a taj kurs su pohađali, kako se kasnije ispostavilo, značajni umetnici – Tivadar Vanjek, organizator i osnivač Umetničke kolonije Ečka i prvi upravnik Savremene galerije Zrenjanin i Mirjana Šipoš, prva akademska slikarka iz Zrenjanina.
Nakon toga, Vasa Pomorišac, Miloš Kekez i saradnici iz Muzeja organizovali su izložbu živih vojvođanskih umetnika koja je otvorena 16. septembra 1945. Svoje radove izložili su Paja Jovanović, Uroš Predić, Zlata Markov Baranji, Zora Petrović, ali takođe i mladi autori, navodi kustoskinja Ivana Arađan.
– Zajednička izložba vojvođanskih umetnika nije se desila od 1918. godine. Vasa Pomorišac je bio jedan od izlagača, a takođe je išao na teren i prikupljao slike. Zanimljivo je da su izlagačima najpre bile namenjene dve nagrade – prvu je žiri dodelio Milanu Konjoviću, a drugu Ivanu Radoviću. Međutim, prihvaćen je i predlog Vase Pomorišca da bude uvršteno i treće priznanje, za koje će glasati publika. Ispostavilo se da je upravo njegova slika (Kompozicija, 1939.) dobila najviše glasova – što su mu možda u nekom trenutku i zamerili – žiri je nagradio slike sa tematikom narodnooslobodilačke borbe, ali ukus publike je rekao drugačije.
UČESNIK PRVE UMETNIČKE KOLONIJE EČKA
Vasa Pomorišac ponovo se obreo u Zrenjaninu 1954. Godinu dana ranije prvom i jedinom retrospektivnom izložbom u Paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu obeležio je 35 godina stvaralaštva. Nakon predstavljanja u Paviljonu – preko 200 njegovih dela našlo se i pred zrenjaninskom publikom, a Vasa Pomorišac je tada dao opširan intervju za list „Zrenjanin” u kojem se rado podsetio rada u Gradskom muzeju, navodi Ivana Arađan.
Uticaj boravka Pomorišca u posleratnom Zrenjaninu osetio se i narednih godina. Umetnici koji su bili polaznici njegovog slikarskog tečaja 1945. učestvovali su posle toga u aktiviranju likovnog života u gradu, i time zapravo uslovili osnivanje Umetničke kolonije Ečka i Savremene galerije. Godine 1953. okuplja se grupa slikara koji su rođeni ili su se školovali u Zrenjaninu – Mirjana Šipoš, Mirjana Nikolić, Ljubica Tapavički, Aleksandar Zarin, Tivadar Vanjek i drugi, koji su 29. novembra učestvovali na izložbi likovnih umetnika Banata, čiji je jedan od organizatora bio i Pomorišac.
Prema rečima Slavice Popov, 1956. godine Narodni odbor sreza Zrenjanina, zahvaljujući angažovanju Tivadara Vanjeka i Zorana Petrovića, osniva slikarsku koloniju Zrenjanin. Među 22 umetnika koji su te prve godine učestvovali i boravili u Ečki bio je i Vasa Pomorišac. Poslednji kontakt sa našim gradom slikar je imao u proleće 1961, nekoliko meseci pre smrti. Tada je sa vajarom Ilijom Kolarevićem održao izložbu u zrenjaninskom Muzeju i tom prilikom je za Muzej otkupljen pejzaž „Zaliv u Martinšici”. Međutim, tada nije prekinuta nit koja povezuje Vasu Pomorišca sa Zrenjaninom, podseća Ivana Arađan.
– Deset godina nakon njegove smrti, kustoskinja Narodnog muzeja Zrenjanin Vukica Popović organizuje izložbu u sećanje na Vasu Pomorišca, a Muzej savremene umetnosti u Beogradu je 1986. uradio veliku retrospektivnu izložbu njegovih radova koja je gostovala u Mariboru, Ljubljani, pa potom u Zrenjaninu – ističe ona.
SEĆANJE NA ČIKA VASU
U okviru predavanja u Narodnom muzeju o velikom slikaru govorila je i osoba koja ga je lično poznavala – Dana Letonai, ćerka nekadašnjeg upravnika Gradskog muzeja Miloša Kekeza. – Vasa Pomorišac je godinu i po pred svoju smrt radio moj portret. Svi možete da vidite ove slike, a ja znam kako je Vasa slikao i kakav je bio. Kao čovek od 67 godina mogao je danima da animira jednu trinasetogodišnju devojčicu da satima sedi i pozira. Ja sam se radovala svakoj njegovoj poseti, jer je čika Vasa – imao toliko toga lepog da ispriča, puno je putovao i doživeo u životu. Uopšte nije čudno da je uspeo oko sebe da skupi toliki broj umetnika – umeo je da se poveže sa ljudima. Konačno, i moj otac je bio značajno mlađi od njega, pa su iskovali prijateljstvo – jedan pravnik koji se živo zanima za slikarstvo, a drugi slikar.
REKAPITULACIJA IZLOŽBE
Svečano zatvaranje postavke „Vasa Pomorišac – od tradicije do moderne” biće upriličeno u četvrtak, 14. februara, u 19 časova, u salonu Narodnog muzeja. U duhu proslave dana Sv. Trifuna publika će se, uz vino, zajedno sa autorkama izložbe kustoskinjama Oliverom Skoko i Ivanom Arađan, podsetiti životnog i stvaralačkog puta slikara Vase Pomorišca.
