POLOVINOM avgusta u Apatinu su završene pripreme najboljih karatista Vojvodine. Među odabranima su bili Sanja i Dejan Cvrkota i Marina Radičević (članovi Zadrugara iz Lazareva), Đorđe Salapura, Filip Pejović i Anja Milovanović (KK Zrenjanin), kao i Nikola Simeunović i Dunja Đerić (KK Pobeda, Boka). O pripremama i planovima za jesenji deo sezone razgovaramo sa našom najboljom karatistkinjom Sanjom Cvrkotom, reprezentativkom Srbije.
Kako ste se pripremali u Apatinu, ko je radio sa vama i da li si zadovoljna formom?
– Treninge nam je vodio Vladan Rudić Vranić iz Subotice, koji je i selektor Karate saveza Vojvodine za borbe, a moj trener Miloš Erić je bio direktor kampa. Radili smo dvaput dnevno, ujutro smo imali kondicione treninge na stadionu, a posle podne smo trenirali karate u sali. Bilo je vrlo naporno, radili smo ozbiljno jer se takmičenja približavaju. Forma je u usponu, do početka sezone ostalo je još nešto više od mesec dana, nadam se da ću biti potpuno spremna za nove izazove.
Koja su najvažnija takmičenja na kojima ćeš učestvovati u narednom periodu, šta planiraš.
– Prvo takmičenje koje me očekuje je turnir Premijer lige u nemačkom Koburgu koja je na programu 26. i 27. septembra. Posle toga Dejan, Marina i ja nastupamo na Premijer ligi u Salzburgu, kao i internacionalni turniri u Rijeci, Banja Luci, Trbovlju i u Budimpešti. Osim toga, Marina i ja ćemo na Nacionalnoj premijer ligi braniti boje Zadrugara, a Dejan će, verovatno, kao i prošle godine nastupiti za neki vojvođanski klub kao pojačanje. Nadam se da ću uspeti da se domognem bar jedne medalje sa dva takmičenja Premijer lige. U Salzburgu sam prethodne dve godine osvajala odličja, a u Koburg idem prvi put.
Uspešna si sportistkinja, nedavno si počela da radiš sa najmlađim karatistima, a uskoro završavaš studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kako usklašuješ sve obaveze?
– Volim da radim sa decom! Početkom avgusta moj brat Dejan i ja ponovo smo okupili grupu mališana i radimo dva puta dnevno. Trudimo se da iskoristimo raspust i što bolje se pripremimo za novu sezonu. Želim da neko od njih za par godina prevaziđe moje reultate. Do kraja fakulteta ostala su mi još dva ispita i master rad. Nadam se da će sve biti gotovo u oktobru. Inače, završila sam i kurs za trenera na privatnom fakultetu TIMS u Novom Sadu, pa sam stekla još jednu diplomu. Bilo mi je malo teško da uskladim obaveze, naročito u junskom roku kada sam polagala ispite na dva fakulteta, ali sam sve postigla. Sport me je očeličio i naučio da se ne predajem i da se vredan, uporan i ozbiljan rad uvek isplate.
