Triput meri, jednom seci…
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Realizacija najavljenog projekta izgradnje autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad je od izuzetnog značaja za budući razvoj kako grada Zrenjanina, tako i celog Banata, odnosno istočnog dela Vojvodine. Rezultati sprovedenih istraživanja na uzorku zemalja Centralne i Istočne Evrope ukazuju na to da okruzi (subregioni; distrikti) u kojima su završene moderne drumske infrastrukture koj su povezane sa mrežom panevropskih saobraćajnih koridora, ostvaruju natprosečne ekonomske performanse.
Međutim, preti opasnost da potencijalne koristi od autoputa za privredu i stanovnike Grada Zrenjanina ne budu iskorišćene u punoj meri. „Problematično” je mesto uključivanja u pravcu Beograda, odnosno lokacija petlje „Ečka”. Projektnim rešenjem je predviđeno da priključak na autostrdu ne bude kod pogona „Linglonga”, već tri kilometra napred ka Beogradu.
Postoje jaki argumenti za zahtev da se pre početka radova učine napori i razmotre sve mogućnosti za pomeranje buduće petlje „Ečka” 3 kilometra bliže ka Zrenjaninu. Time bi priključak na autoput bio pozicioniran na mnogo logičnijem i prirodnijem mestu – neposredno uz industrijsku zonu „Jugoistok”, odnosno blizu fabrike „Linglong” iz koje će svakodnevno veliki broj kamiona ići ka državama EU (dakle ka Novom Sadu). Neuvažavanje ovog izazova bi moglo da napravi nepopravljivu grešku. Zbog toga što bi došlo do (nepotrebnog) uvećavanja razdaljine, te novčanih i vremenskih troškova putovanja. Zagušenje (gužva) je, osim zagađenja životne sredine i saobraćajnih nezgoda, najznačajniji eksterni trošak kojeg generiše saobraćaj u gradu. Predviđeno mesto petlje „Ečka” bi povećalo dužinu, produžilo vreme i smanjilo brzinu putovanja, kako do Beograda, tako i do Novog Sada.
Procene su da će otpočinjanjem rada pogona „Linglonga”, uz postojeći transport koji već obavljaju preduzeća u gradu, obim teretnog saobraćaja dostići nivo od oko 500 teretnih kamiona/šlepera dnevno iz grada i još toliko ka gradu (ukupno u oba pravca 1.000 dnevno). Teretni saobraćaj iz industrijske zone „Jugoistok” (na izlazu prema Beogradu) je pretežno orijentisan ka zemljama EU, odnosno kreće se u pravcu Novog Sada. To znači da će najveći broj kamiona morati da, dolazeći iz pravca Novog Sada, prođe pored svog odredišta (neka od kompanija u industrijskoj zoni), produži autoputem do petlje „Ečka” i potom se drumom koji se danas koristi vrati ka industrijskoj zoni.
Na ovaj način će se proizvesti dodatni visoki vremenski i finansijski troškovi (3 km + 3 km), kao i ogromni eksterni troškovi (saobraćajne gužve) za sve korisnike „stare” saobraćajnice, od buduće petlje „Ečka” do industrijske zone (kod „Linglonga”). Ni saobraćaj u gradu ne bi bio rasterećen u mogućoj i potrebnoj meri. Pošto bi uključenje na autoput bilo 3 kilometra dalje od grada, žitelji južnog dela Zrenjanina (Zeleno polje, Lesnina, 4. juli, Ruža Šulman) neće biti dovoljno motivisani da koriste novi autoput kada krenu u pravcu Novog Sada. Putnički saobraćaj bi verovatno nastavio da se odvija na dosadašnji način.
Kako bi se u što većoj meri iskoristile potencijalne prednosti koje nudi autoput, potrebno je bolje i efikasnije rešenje za lokaciju na kojoj će se uključivati vozači iz Zrenjanina.
