Prvu zrenjaninsku Gitarijadu „Jerusalimski pilići” će pamtiti zauvek. Tada smo pobedili, proglašen sam za najboljeg gitaristu, a Dragoljub Trankulov Trale za prvog među pevačima. Ipak, najvažnije nam je bilo što smo se pojavili pred publikom. Počeli smo kao kaver bend (cover band) i „skidali” pesme omiljenih muzičara.
Kasnije smo prešli na autorske tekstove. Odsvirali smo poznati hit grupe „Led Cepelin” (Led Zeppelin) „Stepenice ka nebu” (Stairway to heaven) – rekao je Milivoj Putić Puta, gitarista i pevač benda „Jerusalimski pilići” koji su opstali kao grupa „Maršal”.
Posle 40 godina, tradicija je obnovljena, nedavno je ponovo održana „Gitarijada”. Na bini Kulturnog centra, organizatora manifestacije, nastupili su „Jerusalimski pilići”, „Panta šiklja nafta”, „Titanik”, „TBK,” „Acoustic grunge”, „Drž,ne daj” „Fatal error” „The stop”, „Direct drive”, „Zelen patak” „Uroš i nejaki” i „Maršal”.
OD ROKA DO HARDKORA
Putić ističe da je na „Gitarijadi” u tadašnjem Domu mladosti bilo mnogo publike. Seća se da su „Pilići” vežbali po garažama, podrumima i drugim, „nepristupačnim” mestima.
– Zrenjanin je grad horova, ali i rokenrola. Bilo je klasičnih, ali i avangardnih bendova koji su „sjajno prašili”. Zrenjaninska rok scena je uvek bila jaka, sa kreativnim i talentovanim ljudima. Dala je pečat ne samo lokalnoj, nego i muzici širom bivše Juge – kazao je naš sagovornik.
Pohvalio je i nove, mlade snage koje danas vredno rade. Muzika koju stvaraju se kreće od roka, preko popa, bluza, fanka i panka do hardkora.
– Srećni smo što imamo naslednike, klince koji ozbiljno rade. Oni prave dobru muziku i tekstove. Dok se „kale”,i „peku zanat” mi, matori (smeh) smo tu da im pomognemo. Kad smo počinjali, imali smo kvalitetnu opremu, ali nikada nismo bili sebični da je ne pozajmimo drugima. Tako treba da bude i danas – istakao je Putić.
JEDAN JE PANTA ŠIKLJA NAFTA
Zrenjaninci su gromoglasnim aplauzom pozdravili Nenada Pantića, koji je poznatiji kao Panta šiklja nafta. Čuvena su njegova muzička dostignuća, pravac „udrilirizam”, sindikalna borba, uspon do velike popularnosti i pad do narodne kuhinje. Na njegovo muzičko odrastanje, kako je rekao, najviše je uticao progresivni rok koji se svirao od 1967. do 1972. godine. Idol mu je bio i ostao Džimi Hendriks, a voleo je i Dženis Džoplin i Džima Morisona.
Podsetio se prvog nastupa kada je svirao kao predgrupa nekada popularnom zrenjaninskom bendu „Tetka Ana”, nazvanom po sugrađanki Ani Vukotić.
– Rok je buntovna muzika u koju sam se uklopio. Od početka sam „furao” svoj stil. Prvo sam počeo da sviram gitaru. Nisam imao svoju, pa mi je Puta, neretko, pozajmljivao instrument – podsetio se Nenad Pantić Panta.
Na muziku pesme Reja Čarlsa „Džordžija u mojim mislima” (Georgia of my mind) napisao je himnu svoje grupe „Nafta u mojim mislima”.
– Nafta je uvek bila značajna. Ko ima nafte, ima i energije. Tako je nastala grupa „Šiklja nafta”. Smatrao sam da sa sobom nosimo upravo tu energiju rokenrola. Na predlog Ramba Amadeusa, mog velikog prijatelja sa kojim sam često sarađivao, promenio sam naziv u „Panta šiklja nafta bend” i dan-danas tako opstajemo – rekao je popularni lokalni roker.
VERUJTE U SVOJE SNOVE
– Mladih ljudi koji žele nešto da rade ima, a bendovi niču kao pečurke. Kada sam ja bio klinac sala Doma omladine je radila kao dragstor. Svaka grupa koja se oformi morala je da dobije prostor za vežbu. Današnji klinci se „smucaju” kojekuda, rokenrol je teško praktikovati. Sve je privatizovano, gleda se samo profit – rekao je Pantić.
Vladimira Stojkovića Coku domaća javnost zna kao direktora Horskog festivala „Slobodan Bursać”, ali i izuzetno talentovanog muzičara, koji je svirao različite instrumente. Kao sedamnaestogodišnjak učestvovao je na gitarijadi sa grupom „Metro”, koja je tada probila led. Pamti staru scenu, velike reflektore i masu ljudi pred kojom je trebalo nastupiti, kao i bendove koji su tada gospodarili.
– Više od 40 godina bavim se muzikom. „Jerusalimski pilići” su za mene, moju generaciju, ali i ostale, bili lideri i uzori. Onda, nije bilo važno pobediti, već učestvovati. Deco, radite ono što volite, bilo da je to muzika, sport, kultura – kazao je Stojković.
PODRŠKA PRIJATELJA
Iz prvih redova kolege i prijatelje bodrio je Boško Đelilović Bole, nekadašnji frontmen grupe „Mamurno jutro” i osnivač „ABBA tribjut benda” (ABBA real tribute banda). Vikend u kojem nije imao svirku iskoristio je kako bi uživao u odličnoj muzici.
– Nisam mogao da dočekam da dođem. Očekivao sam mnogo više publike, ali oni koji slušaju ovu vrstu muzike su tu. Drago mi je što vidim mlade ljude, pravo su osveženje. I matori se sjajno drže, i dalje dobro „prže” – rekao je Đelilović, koji je krajem osamdesetih i početkom devedesetih nastupao sa „Mamurnim jutrom”.
Voditelj je bio Vladimir Agić Aga, muzičar, kompozitor i tekstopisac koji je naglasio da su energija i socijalni bunt, posebno kod mladih, neuništivi i neprolazni.
– Ako smo u nečemu bili rame uz rame sa većim gradovima na ex Yu prostorima, to je svakako bila muzika. Nastalo je novo vreme, a rok dinosaurusi su preživeli i izrodili nove, talentovane bendove i pojedince. Dokaz za to je najmlađi učesnik Denis Vujinov (2008) koji je nonšalantno uzeo palice, dao znak i svirka je krenula – kazao je Agić.
Najveću podršku drugova i vršnjaka, imao je najmlađi bend „Uroš i nejaki”. Nastao je 2019, a pravac za koji su se opredelili je rokenrol, sa primesama bluza i fanka. Predvodi ih frontmen i gitarista Uroš Derikrava. Sa njim su i Uroš Silaški, prateći vokal, klavijature i trombon, Aleska Torbica, basista, Momčilo Momirov, bubnjar i Mihajlo Cvejić, solo gitarista.
– Zadovoljstvo je uopšte biti pozvan i nastupiti na Gitarijadi pored ovakvih legendi. Pohvalno je što je tradicija obnovljena, nadamo se da će se nastaviti i u narednim godinama. Rokenrol ne sme i ne može da umre. Mi mladi imamo zadatak da ga sačuvamo – izjavio je Uroš Derikrava, koji u bendu piše tekstove, a ponekad radi i na muzici.
Miroslava Malbaški
FOTO: BOJAN STANULOV
& JOVAN DRNDAK NJEGOVIĆ
