UČENICI HPTŠ „UROŠ PREDIĆ” ORGANIZOVALI UMETNIČKI PROJEKAT UZ PODRŠKU NASTAVNICE LIKOVNOG
Stvaralački kutak za đake
- U slobodno vreme slikam, crtam, pravim nakit. Znala sam da šijem i da vezem pre nego što sam upisala smer modelar odeće jer me je baka naučila, a to smo posle primenjivali u školi – kaže Ana Sakač i dodaje da joj je u projektu „Atelje za učenike” najzanimljivija bila radionica dekupaža
U projektu „Atelje za učenike” učestovalo je 214 mladih čiji su radovi, nastali različitim tehnikama, bili izloženi u holu Kulturnog centra. Posetili smo ih nedavno kada su crtali portrete po živom modelu.
U likovnom kabinetu, na poslednjem spratu Hemijsko-prehrambene i tekstilne škole, bučno je i dinamično. Učenici pomeraju klupe i stolice, kako bi dobili više mesta u ovoj maloj učionici. Na suprotnim krajevima prostorije sede dva modela za portret. Vrata učionice se stalno otvaraju i zatvaraju jer neprestano pristižu i đaci koji su upravo završili svoje časove. Nema dovoljno mesta za sedenje, pa moraju da donose stolice.
– Malo smo zbijeni ali šta da radimo – konstatuje nastavnik i akademski slikar Predrag Lojanica, predavač na ovoj radionici, dajući poslednja uputstva učenicima – Da li ćete crtati samo glavu ili ne, zavisi od toga koliko ste blizu modelu. Model mora da bude ozbiljan, ako sedi sa prekrštenim nogama, mora tako i da ostane, ništa telefon, neka se zagleda u jednu tačku. Suština je da vam bude zabavno na ovom crtanju, na papiru je sve dozvoljeno.
NAUČILI RAZNE TEHNIKE
Radionica crtanja je deseta u okviru projekta „Atelje za učenike” koji sprovode đaci sa smera modelar odeće HPTŠ „Uroš Predić” zajedno sa svojom nastavnicom likovnog Dušankom Đorđević. U toku tri meseca, koliko je trajao projekat, održane su i radionice dekupaža, izrade modnih i ukrasnih detalja „Pačvork”, likovna radionica „Moja cipela”, zatim radionica o izradi nakita i ukrasnih sitnica, sređivanje ateljea, kao i radionica dekupaža u Gerontološkom centru.
Ideja da nastavnica i njeni đaci ovako nešto započnu nastala je januara prošle godine na sastanku Kluba roditelja i nastavnika.
– Tada smo odlučili da se prijavimo na konkurs „Mladi su zakon”. Krajem zimskog raspusta okupila se ekipa od sedam učenika, koji su postali neformalna grupa „Modelari odeće”. Ja sam ih ohrabrivala i usmeravala, a oni su bili raspoloženi da krenu – kaže Dušanka Đorđević.
Projekat „Atelje za učenike” je bio preliminarno prihvaćen, nakon čega je liderka projekta, učenica Nataša Miok otputovala u Donji Tavankut na obuku.
– Zajedno sa profesorkom smo pisali šta bismo radili i kako bismo to realizovali. Od 25 prijavljenih ideja izabrali su 15 – priča Nataša, razgovetno i samouvereno, pa ne čudi što je izabrana za liderku grupe.
Njene drugarice su malo stidljivije. Ana Sakač, takođe članica grupe, ima raznovrsne kreativne hobije koje kombinuju sa znanjem stečenim u školi.
– U slobodno vreme slikam, crtam, pravim nakit. Znala sam da šijem i da vezem pre nego što sam upisala ovaj smer jer me je baka naučila, a to smo posle primenjivali u školi – kaže Ana i dodaje da joj je u projektu „Atelje za učenike” najzanimljivija bila radionica dekupaža, tehnike kojom se ukrašavaju predmeti, ali kojom se može praviti i nakit.
LIKOVNI KONKURS I IZLOŽBE
Na radionice dolaze deca i iz osnovnih i iz srednjih škola. Najmlađa umetnica na radionici crtanja portreta jeste desetogodišnja Ana Radosav, koju je dovela baka. Kaže da sama uči da crta, nekad iz glave, a nekad precrtava iz knjige. Na drugom kraju učionice sedi Milana Jokić. Na pitanje da li u slobodno vreme voli da crta odgovara: – Samo to i radim!
Hemijsko-prehrambena i tekstilna škola naziv „Uroš Predić” dobila je 1991. godine, a to što nosi ime čuvenog slikara, opravdava brojnim umetničkim aktivnostima koje sprovodi. Nastavnica Dušanka Đorđević vodila je likovnu sekciju, a radovi su 11 godina prikazivani na završnoj izložbi u Kulturnom centru. Takođe, svake godine na dan Škole organizuje se likovni konkurs na kojem učestvuju đaci svih srednjih škola. Upravo te izložbe i likovni konkurs afirmišu i oživljavaju likovno stvaralaštvo u srednjim školama gde je ono skoro na minimumu, smatra Dušanka Đorđević. Likovne sekcije više nema jer je ove godine bilo slabo interesovanje đaka, objašnjava ona i dodaje da je to bio jedan od razloga zbog čega su se odlučili za radionice sa raznovrsnom tematikom.
Omladinski projekat „Atelje za učenike” realizovan je uz podršku Centra lokalne demokratije Subotica, Resurs centra u okviru programa „Mladi su zakon”, a finansiralo ga je Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.
- KUTAK NA VRHU ŠKOLE
Učionica za likovno nije klasičan kabinet već je više stvaralački kutak. Na zidovima su okačeni crteži, akvareli i skice nastali na časovima, likovnoj sekciji i radionicama „Ateljea za učenike”. Na mestima gde je zid ostao prazan, obeležili su ga svi koji su kroz ovu učionicu prošli, potpisima ili šarenim otiscima šaka. I atmosfera u ovom kutku na vrhu Škole je neposredna i prijatna. Pričanje nije zabranjeno, ali se učenici sami od sebe utišaju kada počinju da se koncentrišu na crtanje.
- UMETNIČKI PRISTUP NASTAVI
Dušanka Đorđević priča kako sa jednim razredom nikako nije mogla da izađe na kraj – učenici su bili nezainteresovani i neposlušni, a pritom nikakve kazne poput pretnji, jedinica ili ukora nisu imale efekta. Tako je bilo sve dok nije uspela da ih zainteresuje da zajednički oslikaju zidove svoje učionice. Kaže da ih je ova akcija povezala i da je uspela da uspostavi komunikaciju sa đacima. Učenici su postali otvoreniji i zainteresovaniji.
MILANA MARIČIĆ