Posle 33 godine (gde baš taj broj), završena je rekonstrukcija Ulice cara Dušana u dužini od 1.550 metara, od raskrsnice sa Bulevarom Milutina Milankovića („Magistrala”), do raskrsnice sa Resavskom ulicom, posle Gradnuličkog groblja. Tako glasi vest.
Ulica cara Dušana se pruža u pravcu sever-jug. Preseca je trasa magistrale izgrađena osamdesetih godina 20. veka. U ulici se nalaze i objekti koji su zaštićene kulturne vrednosti ili su pod prethodnom zaštitom. Tu je zgrada Doma učenika, građena s početka veka, zatim Gradnulička crkva, spomenik od velikog kulturnog značaja, sagrađena 1777. godine, tu su Slovačka evangelistička crkva, Parohijhski dom, kuća slikara Konstantina Danila, zgrada Osnovne škole „Đura Jakšić”, i drugi brojni značajni objekti…
Duž puta bilo je mnogo šahtova, na koje su se vozači žalili jer nisu bili u novou sa asfaltnom trakom. Bilo je to zgodno jedino za one koji imaju kamenčiće u bubregu, pa im je vožnja ovom ulicom bila nešto kao „pomoćno lekovito sredstvo” da se oni izbace. Sad, ulica lepo izgleda posle obnove, ali ne znam šta kažu vozači…
Ova ulica je jedna od najdužih u gradu. Spaja centar sa Gradnulicom, gradskim naseljem koje ima dušu i nosi duh prošlih vremena. Prema „Varoškim vinjetama” kolege Miodraga Grubačkog, sa Mihajlovačkim putem, ova ulica ima 1.915 metara. Stvarno se otegne u nedogled, ali pešaku je to ujedno i prilika da uživa u nekim lepim građevinama, ali i da se malo rastuži zbog onih koje ne mogu da se otrgnu zubu vremena.
Brojne su priče koje bi mogle da se ispričaju o ovoj ulici… Ali, ovih dana na portalu „Zrenjanin, nekad i sad”, povela se priča da je u toj ulici živela supruga pevača-boema Tome Zdravkovića. U njegovoj biografiji se i navodi podatak da je bio oženjen Zrenjaninkom. Toma je i pevao u Zrenjaninu, u „Vojvodini”. E, pošto je Zdravković većinu pesma posvetio ženama, i one nose ženska imena, izgleda da je ona čuvena „Kiša je padala”, inspirisana baš ovom ulicom, u trenutku tuge, kada je supruga odbila da nastave zajednički život. Jer, stihovi „Kiša je padala/ a ja sam plakao za njom/ulica duga k’o moja tuga/ostaće u gradu tom…”
Možda je to samo priča, ali stihovi baš lepo zvuče… Ostaje ulica duga. I sećanje…
