U knjigama je zapisano da je Melenačko vinogorje poniklo 1751. na plodnoj banatskoj ravnici u blizini jezera Rusanda. Prostire se na površini od oko 2.000 hektara, a domaćinstva su dobijala od 20 do 50 ari peskovitog zemljišta. Tamo su vredni Banaćani vekovima uzgajali grožđe i proizvodili kvalitetna vina. Njihovi potomci nastavljaju tradiciju. Nekada ih je bilo mnogo više, a danas ih ima oko 40. Jedan od njih je i Živa Milivojev, penzioner i nekadašnji predsednik Udruženja vinogradara i voćara „Peskara” iz Melenaca.
ODGOVORAN I ZAHTEVAN POSAO
– Put od prvog zasada loze do čaše vina veoma je dug i trnovit. Iziskuje mnogo rada, ulaganja i odricanja. Da bi se dobio finalni proizvod visokog kvaliteta potrebno je da prođu godine, a za vino se često i kaže da što je starije, sve je bolje. Vinogradar, osim osnovnog znanja o sortama grožđa, treba da bude i botaničar, biolog, ponekad i meteorolog. Iznad svega, mora da voli ono čime se bavi – kaže Živa Milivojev dok nas uvodi u svoju malu, lepo uređenu vinariju.
Vino koje proizvodi Milivojev je nazvao „MAG-MAV” (Melenačko autohtono grožđe i vino). U njega je utkao znanje, ljubav i tradiciju koja datira iz 1888. godine.
– Moji preci su imali vinograd koji su nam ostavili u nasleđe. Od malih nogu pomagao sam ocu i dedi i zavoleo rad oko loze, naročito berbu. Nove zasade sam nabavio kada mi je bilo 59 godina, pripremajući se za odlazak u penziju. Podržali su me sinovi i supruga, iako im je bilo čudno što „biznis” pokrećem u tim godinama. Na parceli od 10 ari zasadio sam sorte koje sam birao nakon pažljivog čitanja literature i informisanja o svakom detalju. Za kupažu crvenog vina uzeo sam kaberne sovinjon i merlo, a za belo šardone i rajnski rizling. Zadržao sam i crvenu slankamenku, našu autohtonu sortu od koje pravim lako, pitko belo vino – istakao je Milivojev.
Od samog početka, kako naglašava, nije težio količini, već kvalitetu. Ideja o visokokvalitetnom proizvodu bila je njegova vodilja. To je kaže ključ uspeha i put do osvajanja priznanja. A da bi došao do željenog finalnog proizvoda, ovaj Melenčanin se konsultovao i sa stručnjacima i profesorima koji su često bili njegovi gosti.
NEDOSTAJE RADNA SNAGA
– Ovaj posao me u potpunosti ispunjava. Obožavam prirodu i boravak u njoj, za mene ne postoji ništa lepše. Volim da poranim i gledam rađanje sunca iznad Rusande koje obasjava moj vinograd. Sunce i peščano tlo umnogome doprinose i da zasadi daju bogat i kvalitetan rod. Ponekad me ponese inspiracija, pa zapišem i po neki stih, jer vino ne može bez pesme – rekao je naš domaćin.
Od dodaje da nije koristio državne podsticaje, nego je zasad od 550 čokota (od čega je 150 starih) podigao sopstvenim ulaganjima. Kaže da mu je taj način bio lakši, jer nigde nije žurio. Oko tri godine mu je bilo potrebno da stane na noge.
– Onaj ko želi da se bavi vinogradarstvom mora sve dobro da proceni i da se pripremi. Pod pripremom mislim da mora da se poduči čitajući ozbiljnu literaturu i živu reč iskusnih vinara. Procena se odnosi na kapacitete, odnosno koliko je sposban sam da uradi. Nije dobro ako se čovek preforsira i uzme više nego što može da ponese. Kada se odluči za nešto veći zasad, mora da angažuje dodatnu radnu snagu, a nje je sve manje. Izgleda da mlađi nisu zainteresovani. Ima primera i u našem selu da su ljudi vadili čokote jer nisu uspeli da nađu ljude koji će da beru i muljaju grožđe. I to je jedan od problema sa kojim se suočavamo – objasnio je naš sagovornik.
Kao važan segment o kojem vinar mora da vodi računa je marketing i plasiranje robe na tržište. Milivojev je voljan da govori o poslu, da svakome ponudi čašu vina, ispriča svoje iskustvo, uputi, posavetuje… Uspeo je da svoj proizvod „progura” do Beograda, Novog Sada, Zrenjanina i drugih mesta i kaže da je veoma zadovoljan.
– Nisam na gubitku. Imam dovoljno da pokrijem troškove. Ne volim da lagerujem previše robe. Kada bih prodavao grožđe, ne bih imao nikakvu računicu, ali za vino imam. Cena boce se kreće od 600 do 1.200 dinara te petostruko više zaradim – naveo je Živa Milivojev.
Mladima koji žele da pokrenu proizvodnju savetuje da za početak zasade od 150 do 200 čokota i da vide kao će im posao ići. Posle neka proširuju kapacitete i gledaju kako da se probiju na tržište, zaključio je vinar iz Melenaca.
Miroslava Malbaški
ZLATNA MEDALJA POTVRDA KVALITETA
U podrumu porodice Milivojev fermentacija se odvija potpuno prirodno, tako da je vino ekološki čisto. Grožđe prskaju pet puta godišnje i strogo vode računa šta upotrebljavaju od preparata. Travu u vinogradu ne tretiraju hemikalijama, već ručno okopavaju. Nagrade na koje je ova vinarija ponosna stigle su iz Čuruga, Žablja, Temerina… Živa Milivojev naglašava da su mu posebno drage diploma i zlatna medalja za kvalitet novosadskog Sajma iz 2021. godine. Ta priznanja smatra krunom svog rada.
