Pre dve i po decenije, kao diplomirani menadžer, postao je deo kolektiva ovog važnog preduzeća. Osnovnu i srednju pohađao je u rodnom gradu, a Visoku školu modernog biznisa (MBS) u Beogradu. Radni vek započeo je kao poslovođa, da bi prešao put do najodgovornijih funkcija. Pre četiri godine postao je tehnički direktor. Skupština je na redovnom zasedanju u septembru Vladimira Vujina (1978) imenovala za vršioca dužnosti direktora JKP „Čistoća i zelenilo”. Da li Vas je izbor iznenadio i šta su bili Vaši prvi zadaci?
– Veliko je priznanje i obaveza biti na čelu firme koja broji 400 zaposlenih. Nisam se uplašio novih izazova, jer u preduzeću gajimo kolektivni duh i čvrstu saradnju na svim nivoima. Prioritet su bili jesenja akcija iznošenja smeća, nastavak ozelenjavanja novih površina, proširenje posla i poboljšanje kvaliteta pogrebnih usluga. Našim radnicima nikada posla ne manjka. Verujem da uspevamo da odgovorimo na sve zahteve naših sugrađana. Na šta ćete se fokusirati u 2026?
– Osnovni zadatak biće poboljšanje odnošenja, upravljanjea i odlaganja komunalnog otpada. Brinućemo o javnom zelenilu, uslugama zoohigijene i pogrebnoj delatnosti. Najveći broj naših zaposlenih angažovan je u tom pravcu. Želimo da u saradnji sa svim Zrenjanincima pomenute usluge podignemo na viši nivo. Planiramo i ulaganja u savremenu mehanizaciju, kako bismo bili spremni za predstojeće izazove. U saradnji sa lokalnom i drugim nivoima vlasti nameravamo da na lizing, sa otplatom na pet godina, kupimo šest auto-smećara (četiri kamiona od 18 i dva od 21 metar kubni). Jedan od gorućih problema su brojne divlje deponije. Koje lokacije su alarmantne?
– Radi se o izazovu koji se godinama ponavlja. Rekao bih čak i da se širi. Deponije „rastu” na nedeljnom nivou i stvaraju nam dodatne probleme pored redovnih aktivnosti. Istakao bih onu u Petefijevoj (stari Vatrogasni dom), zatim kod Pinove vile i na uglu Principove i Banatske ulice. Postaju sve izraženiji: plato ispod Vojvođanske banke, Strelišna, mesto ispred Floride na „Bagljašu”, kod SIT-a, u naselju „Šećerana”, na uglu Despota Stefana, 4. jul, Školski dispanzer, Dom vojske… Redovno sprovodite prolećne i jesenje akcije iznošenja kabastog otpada.
– To su ogromna opterećenja za celokupnu operativnu službu i rad na terenu. Jesenas smo na centralnu deponiju odneli oko 5.600 kubika različitog otpada. Slična akcija traje do 9. decembra u svim naseljenim mestima (22). Za samo dva dana naši radnici su na ovakav način izneli 30 kubika kabastog smeća. Podsetio bih da sugrađani svakodnevno, od 7 do 19 časova, imaju mogućnost besplatnog odlaganja, ali mogu iznajmiti kontejner od 5 kubika koji košta od 6.800 dinara. Na koji način ćete organizovati održavanje zelenih površina i pružanje pogrebnih usluga?
– U našem rasadniku podižemo mladice. Njima kasnije obogaćujemo i ulepšavamo grad. Nedavno smo okresali rastinje u Ulici 6. maja, od puta do ograde nekadašnje Kasarne. Redovno ćemo ga kositi u skpolu održavanja u narednoj godini. Nećemo zanemariti ni ostale površine pod zelenilom i cvećem. Posebnu pažnju posvetićemo pogrebnoj službi. Na teritoriji Zrenjanina je sedam grobalja: Temišvarsko, Tomaševačko, Gradnuličko, Rimokatoličko (Kalvarijsko), Reformatorsko Evangelističko, Centralno (Novo) i Mužljansko. Pokrivamo i pet naseljenih mesta: Melence, Stajićevo, Tomaševac, Čentu i Zlaticu. Dosta smo postigli mobilnom službom, ali i drugim aktivnostima. Ovih dana proširene su i uređene površine na Centralnom groblju. Planiramo i ozvučenje u kapeli i ispred nje. Zrenjanince sve više muči problem lutalica. Šta ćete preduzeti?
– Situacija je složena i umnogome joj doprinose sami građani. Pre svega oni koji pse u jednom trenutku, mimo kontrole, ostavljaju na ulici. Ima i drugih koji u najboljoj nameri pokušavaju da ih hrane i tako prave dodatni problem. To se kosi sa Zakonom o dobrobiti životinja i CNR programom. Stanje bi bilo mnogo bolje kada bi vlasnici svoje životinje vakcinisali, čipovali i vodili računa o njima kako i nalažu propisi. Odgovorno tvrdim da imamo sve uslove u našem prihvatilištu za adekvatno zbrinjavanje napuštenih životinja. U svakom slučaju problem lutalica ostaje jedan od prioritetnih programskih zadataka.
