Zrenjanin grad sporta nije samo floskula, smatraju neki od najistaknutijih ljudi ovdašnjeg sporta. To je potvrdilo i proglašenje našeg grada za Evropski grad sporta 2021. godine, što je priznanje koje dodeljuje Evropska asocijacija prestonica i gradova sporta (ACES). Svetske i olimpijske medalje, duga tradicija pojedinih klubova, raznovrsnost disciplina jesu ponos Zrenjanina, ali pomenuta titula takođe i obavezuje.
TRADICIJA I VRHUNSKI REZULTATI
Šta su prepoznali u Briselu kada su rešili da prime naš grad u svoju sportsku porodicu?
– Sportski duh, svest o značaju bavljenja sportom i fizičkom kulturom, izuzetnu tradiciju i veliki doprinos razvoju olimpijskog pokreta, u kojem su naši sugrađani prisutni od samog osnivanja, od dr Ferenca Kemenja, pa do osvajača 23 olimpijske medalje – objasnio je nedavno Simo Salapura, šef tima za kandidaturu našeg grada.
Tradicija i dugogodišnji vrhunski rezultati zrenjaninskih sportista su ono što prvo dolazi do izražaja.
Veslački klub „Begej 1883”, Teniski klub „Galeb 1890”, Mačevalački klub „Omladinac 1890” – u svojim nazivima upućuju na činjenicu da je reč o sportskim društvima čije se postojanje proteže kroz tri veka. Otprilike u to vreme, 1894. godine, Bečkerečanin dr Ferenc Kemenj, prijatelj Pjera de Kubertena, osnivača modernih Olimpijskih igara, izabran je za člana Međunarodnog olimpijskog komiteta. Sem toga, jedna od prvih ženskih veslačkih takmičarskih posada u Evropi bio je četverac VK „Begej 1883”.
Prema tome, jasno je zašto Zrenjanin epitet grad sporta nosi već decenijama, kaže Milorad Stanulov, proslavljeni veslač, osvajač svetske i olimpijskih medalja.
– Imamo i dalje aktivne klubove, osnovane u 19. veku, zatim raznovrsnost sportskih grana i disciplina, a u Zrenjaninu su oduvek postojali dobri sportski objekti – od gradskog stadiona do najstarije hale sportova u Jugoslaviji. Takođe, bitno je i to što je Zrenjanin imao kvalitet – po pitanju ekipa i pojedinaca – kaže Stanulov.
Činjenica da su sportisti jednog malog grada osvojili toliko svetskih medalja nije mogla proći nezapaženo, navodi profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u penziji dr Milenko Vuković.
– U odnosu na broj stanovnika dali smo veliki broj olimpijaca, među kojima su, što me raduje, i odbojkaši koje sam nekada trenirao – Vladimir i Nikola Grbić, Maja Ognjenović, Jovana Brakočević, a koji su doneli šest medalja. Komisija za dodelu nagrade je sigurno imala u vidu da su Zrenjaninci priznanja osvajali u devet sportova: fudbalu, rukometu, košarci, odbojci, vaterpolu, atletici, boksu, rvanju i veslanju – navodi prof. Vuković.
KAKVE MOGUĆNOSTI SE OTVARAJU
Osim što će naredne godine i zvanično postati evropski grad sporta, Zrenjaninu bi ovo zvanje trebalo da donese i konkretne pogodnosti. Kako se navodi na sajtu Evropske asocijacije prestonica i gradova sporta, dobitnik nagrade biće međunarodno prepoznat i moći će da razmenjuje iskustva sa drugim gradovima.
Zatim, otvaraju se mogućnosti za poboljšanje sportske politike i za dobijanje subvencija Evropske unije. Nagrađeni grad trebalo bi da kreira sportski kalendar sa aktivnostima koje promovišu zdravlje i integraciju. Kako ističe ova Asocijacija, u Antverpenu, gradu sporta 2013. godine, za 10 odsto je porastao broj aktivnih građana nakon kandidature.
Priznanje dodeljeno Zrenjaninu jeste laskavo, ali je pre svega podstrek za razvoj, slažu se i naši sagovornici. Ideja je mnogo, kaže prof. Vuković.
– U našem gradu borave Milorad Stanulov, Momir Rnić, često dolaze braća Grbić, Ivana Španović – zašto ne osmisliti njihov susret sa omladinom? Kroz razgovor sa uzorima deca počinju da se interesuju za sport i možda onda ne bi bilo toliko oslobađanja od fizičkog vaspitanja u školama. Zašto ne napisati jednu monografiju o svim tim šampionima?
Zašto ne postoji vodič kroz sport u ovom gradu za roditelje koji žele da upišu dete na neku aktivnost? Takođe, Bagljašu kao velikom naselju dobro bi došla hala, pogotovo zato što ne mogu svi klubovi biti u Medisonu i Kristalnoj dvorani. Pored prostora, nedostaje nam i trenerski kadar. Naravno, sve te stvari se ne menjaju preko noći i dosta toga zavisi od ekonomske moći, ali na svemu bi se moglo poraditi – objašnjava iskusni odbojkaški trener.
Ono što se već sada može učiniti kaže on, jeste da se bolje raspodeli novac koji Grad izdvaja za sport, a koji, kako ističe Vuković, nije mali. Sa time se slaže i Milorad Stanulov.
– Trebalo bi voditi računa o tome da se eliminiše politička raspodela sredstava iz budžeta, tako da se ona ne mogu dobijati na osnovu stranačkog članstva – ističe proslavljeni veslač.
Pored brige o talentima, prioritet sportske politike grada treba da bude uključivanje što više mladih u sport, posebno dece sa invaliditetom, a ne sme se zaboraviti ni seoska sredina, napominju naši sagovornici.
– Klek ima mali broj stanovnika, a pet olimpijskih medalja je poteklo odatle – podseća Milenko Vuković.
– Podrška talentima se može pružiti i putem fonda za stipendije, zatim organizovanjem zajedničkih priprema ili nabavkom opreme. Sećam se kako smo mi veslači bili ponosni kada smo dobili majice, šetali smo u njima po gradu – tako se razvija osećaj pripadnosti, a nisu potrebne velike pare – navodi Stanulov.
O NAGRADI
Evropska asocijacija prestonica i gradova sporta (ACES Europe) je neprofitna organizacija sa sedištem u Briselu koja svake godine dodeljuje priznanja za sportsku: svetsku prestonicu, evropsku prestonicu, region, grad, ostrvo, zajednicu i gradić (varoš). Ova Asocijacija je zvaničan partner Evropskoj komisiji pri organizovanju Evropske nedelje sporta. Neke od obaveza nagrađenih jesu da kreiraju sportski kalendar, da organizuju međunarodni kongres ili sportsko takmičenje i da na kraju godine sastave zaključak sa rezultatima. Evropski gradovi i varošice sporta 2020. godine bili su Bijeljina, Čakovec i Černusko sur Naviljo (Italija).
