Leto pre leta. Čas se radujemo suncu, pa bismo opet malo svežine, onda vikend u prirodi i, naravno – Grčka.
Sad, što se tiče osveženja, dobro nam dođe. Ali, stanovnici kod Šećerane, u Naselju „Četvrti jul”, „Ruža”, „Lesnina”, mira nemaju od smrada koji stiže iz kafilerije, već godinama, pa sve to bude tužno i ružno. Nije mnogo bolje u drugim delovima grada – divlje deponije, zagađeni kanali…
Ali, Peskara, izletište na Tisi, gradski bazen spremni su za letnju sezonu, pa ih gradska elita redovno obilazi, da se vidi, da nešto ne promakne. Recimo, cene.
U gradu, kafića ima li ima. I to ne samo u centru. Najlepše od svega je kada se jedna takva letnje-zimska ugostiteljska bašta, sa svim potrebnim dozvolama, nacrta tako da zauzme dobar deo pešačke staze. Ali je lepo, ljudi sede, pijuckaju nesicu ili šta već, dobra muzika, plazma TV… Lepo njima, malo tesno nama da se tu mimoilazimo, ali dobro.
Prolaze pešačkim stazama biciklisti, naravno, ne svi. Kažu, nemaju svoju stazu. Pa nemam je ni ja kao pešak. A onda mi jedan vremešni biciklista sve objasni: Nemam stazu, ovde sam sigurniji. Malo sam te udario, je l` da, ništa strašno, ja klimam glavom a u očima mi suze. Jer, kaže on, šta da je mene neko udario na putu, neki vozač, gore bih prošao… Jeste, skroz ga razumem. E, kako je nama pešacima kada padne kiša pa nas vozači „okupaju”, ili kada ste na pešačkom prelazu, gazite već preko „polovine”, a vozač sa BG tablicama vam pokaže, jel, a u najboljem slučaju zavrti šakom, čitaj „ti si luda”.
Dobro, znam da sam skrenula sa teme. Samo mi, ustvari, nije jasna ta politika da se letnja bašta – kafić napravi gde god se nađe dobro mesto. Za kafić, dakako, ali i za nas, jer dok sedimo u njemu, baš nam je lepo, a kada smo samo prolaznik pešačkom stazom, onda pravimo male slalome da ne smetamo drugim pešacima, konobarima koji istrčavaju od kafića do bašte…
Ali, leto je. I to nas čini srećnima.
