– Medicinska struka je pomagačka, česte su emocionalne situacijame koje imaju konfliktni potencijal, što lekarima mobiliše puno energije. Zato je poželjno da znamo kako da se izborimo sa tim, u čemu pomaže asertivna komunikacija – navela je prim. mr sci. med. dr Zlatka Markov iz novosadskog Doma zdravlja. Ona je u četvrtak, 22. novembra, u hotelu „Vojvodina“ održala predavanje o asertivnoj komunikaciji, koje je organizovala zrenjaninska podružnica Srpskog lekarskog društva – Društva lekara Vojvodine.
Kakve veze ova tema ima sa zdravljem, pitanje je koje joj čest postavljaju, priznala je dr Markov, podsećajući da lekari poseduju stručna znanja i veštine, ali da je takođe važno da ovladaju i socijalnim veštinama – naročito asertivnom komunikacijom.
– Nijedno predavanje tokom studija nisam imala o emocijama, a čini se da ni današnji studenti nemaju. Važno je da znamo kako se pacijent oseća, ali takođe i kako se mi osećamo, potrebno je brinuti o sebi, ne treba zapostaviti druge sfere života. Bitno je da se prepoznaju neverbalne poruke koje nam šalju pacijenti – istakla je doktorica Zlatka Markov.
Asertivna komunikacija se može opisati kao pristojna odlučnost, pri čemu je naglasak na poštovanju i samopoštovanju – kako se zuzeti sa sebe, poštujući druge. Osim nje, postoje još i pasivna komunikacija, agresivna komunikacija i pasivno-agresivna, sa kojom je najteže izboriti se, kazala je doktorica novosadskog Doma zdravlja.
Pojasnila je da asertivna komunikacija podrazumeva pravo na nepravdanje, što lekari često rade – pravdaju se za uslove rada, za odluke Ministarstva, zatim pravo na grešku, na samoodgovornost, na neznanje i saznavanje, pravo da ne udvoljavaš drugome, pravo da nismo savršeni, pri čemu svako pravo povlači sa sobom i odgovornost.
– Od pomagačke profesije kao što je naša traži se da smo uvek dostupni, popustljivi, što je pomalo u suprotnosti sa sa asertivnom komunikacijom. Na primer, važno je poštovati i zaštititi lični prostor. Pacijenti često vole da sednu blizu mene i da gledaju u ekran računara dok kucam, a kada ih zamolim da se pomere jer mi je važno da imam lični prostor, onda umeju da se naljute – objasnila je dr Zlatka Markov.
S druge strane, takođe je važno da se u ophođenju sa pacijentima koristite izrazi poput: bilo bi dobro/ korisno/ poželjno, a ne: morate, jer tako pacijenti stvaraju gard, napomenula je dr Markov.
