Kada sam čula da u Novom Sadu, a prema Zrenjaninu, počinje izgradnja fabrike čokolade jedne švajcarske firme, u čiji je kamen temeljac i naša država ugradila iz budžeta 14,2 miliona evra, odmah mi je u ušima počela da odzvanja neka davna pesmica, nešto kao „jednu priču ja o Nadi i o čokoladi znam…” A onda mi je, odmah, savest rekla – pa da, njima čokolada, nama gumara…
A mogla je čokolada. Ja je vooolim. A i tamo nekada, kada je bio jedan Veliki Bečkerek, grad je imao fabrike čokolade, bombona…
Ali, bila su dobra, stara vremena kada je „Ambroziju”, „tvornicu čokolade, bonbona i keksa d.d.” (Monografija „Petrovgrad”), osnovao 1911. godine Karl Holender, na obali Princeze Jelene (danas Obala Sonje Marinković). Ona je 1918. prešla u ruke Velikobečkerečke štedionice i Opšte privredne banke i pretvorena u akcionarsko društvo sa osnovnim kapitalom od 300.000 dinara. Godišnje je proizvodila oko 50 vagona gotove robe, zapošljavala je 100 radnika, a prestala da radi deset godina kasnije.
Kuća Karla Holandera nalazi se na Obali Sonje Marinković br.4, iz 1906. godine je i pod zaštitom je (ekletika sa elemntima secesije). Naredni vlasnik zgrade je bio Karl Nađ koji je u zgradi osnovao tvornicu traka „Soču” 1933. godine (Zrenjaninci je, uglavnom, znaju kao „Soču”). Konkurent joj je bila fabrika čokolade i bombona Jovana Carana, u ulici dr Rajsa (danas Petefijeva), osnovana 1919. godine, da bi je već, kako beleži vredni hroničar Stanojlović, preuzeo Dragutin Benet, imala je više od 30 radnika, ali je i on 1925. godine odustao od ovog slatko-gorkog posla.
Eto, imali smo i mi tradiciju proizvodnje čokolade. Nije, nažalost, dugo potrajala, ali – zašto da ne, mogli smo i mi da dobijemo neke lepe, makar i strane fabrike, sa čistom tehnologijom. Nisam stručnjak za ekonomiju, ali mora biti da je jak razlog za dolazak velike kineske kompanije u naš grad (na putu prema Beogradu, lepo se vidi dugačak zid), oko otuđenih, bez naknade, 97 hektara građevinskog zemljišta.
Ali… Čokolada. Ne znam da li ću se sladiti onom iz Neoplante, mada mislim da ću je i dalje kupovati uglavnom na pijaci, posebno po principu „tri za 100”.
Ili ima nade za čokolade…
