Pre više od godinu dana, tačnije 1. juna, u Zrenjaninu je otvorena ordinacija „Medident tim” (Medident team), u vreme kada je pandemija zaustavila ceo svet. Na ovaj hrabrar korak odlučili su se mladi i uspešni lekari dr Dejan Bakić, maksilofacijalni hirurg, i stomatolozi dr Danica Simonović i dr Filip Mokulc. Ovo je prva ordinacija u gradu koja pruža sve usluge iz oblasti stomatologije (od dečje, preventivne, rekonstruktivne, konzervativne, protetike, estetske stomatologije), preko hirurgije lica i vilica do antiejdžing tretmana.
– Na ideju da otvorim privatnu zdravstvenu ustanovu došao sam davno, ali se nisu stekli uslovi, dok nisam upoznao Danicu (na koju je registrovana ordinacija) i Filipa. Pre dve godine smo započeli pregovore o osnivanju privatne prakse i ubrzo je usledilo opremanje prostora. Nabavka materijala je trajala skoro godinu dana i „Medident” je počeo sa radom u najtežem trenutku.
Nismo imali mogućnost odlaganja otvaranja, jer je sve bilo pripremljeno, a lokal iznajmljen. S obzirom na to da smo mlad tim i da radimo u specifičnim okolnostima, veoma sam zadovoljan kako se posao razvija – navodi dr Dejan Bakić za naš list.
Jedini maksilofacijalni hirurg zaposlen u opštim bolnicama „Đorđe Joanović” i „Sveti Jovan”, završio je dva fakulteta – Stomatološki u Beogradu i Medicinski u Novom Sadu.
Kako je došlo do toga da budete maksilofacijalni hirurg?
– Išao sam u Medicinsku školu i sećam se prvog razreda, kada je razredna pitala ko će ići da studira i 90 odsto njih je diglo ruke, dok nas nekoliko nismo. Pred kraj srednje, 20-30 odsto je želelo da studira, a samo nas nekoliko je završilo fakultete. Ja uopšte nisam želeo da studiram medicinu, mene su interesovale političke nauke, arheologija, istorija, koja mi je odlično išla. Kako je vreme prolazilo, počeo sam da razmišljam više o tome čime bi trebalo da se bavim. Opredelio sam se za medicinu, jer sam imao predznanje. Na kraju se pretvorilo u veliku ljubav i životni poziv.
Nakon specijalizacije u Novom Sadu, vratili ste se u Zrenjanin…
– Mene je Zrenjanin poslao na specijalizaciju. Zaposlio sam se u našoj opštoj bolnici, a pre toga sam volontirao. Moja želja je prvo bila opšta hirurgija, međutim, u tom momentu nije bilo mesta na toj specijalizaciji. Ubrzo je jedna koleginica dala otkaz i ostalo je upražnjeno mesto za specijalizaciju za maksilofacijalnog hirurga. Odmah sam to prihvatio. Bilo mi je važno da bude bilo kakva hirurgija, jer sam volontirao na svim njenim granama. Nisam želeo internističke grane. Ispostavilo se da je to dobro za mene.
Koje su prednosti ovog posla?
– Dobra strana je kad si sam, kao što su dečji, vaskularni, maksilofacijalni hirurzi i te uže grane, kao što je plastični hirurg, ima ih sada dvoje u gradu. Sam odlučuješ o mnogim stvarima, radiš onako kako misliš da je najbolje, nemaš nikog da te sputava i ograničava u novim procedurama, ako si željan da napreduješ. Loša strana je što nemaš pomoć i neke uslove, jer je ipak to opšta bolnica.
Oprema za sve je specifična. Nije ekonomski opravdano da na grad sa ovoliko stanovnika imamo neurohirurga za čiji rad je potreban hiruški operacioni mikroskop, koji niko drugi neće koristiti. Zato se prave centri u većim gradovima za neke specifične grane koje zahtevaju određene aparate i instrumente. Ne radi se samo o tome, nego i o rutini.
Da bi lekar mogao da izvrši spečifičan zahvat, mora imati rutinu. Maksilofacijalna hirurgija nije toliko specifična kao neurohirurgija, tako da ne zahteva tako posebnu opremu.
Sa kakvim problemima se javljamo maksilofacijalnom hirurgu?
– Polje delovanja je traumatologija, onkologija (benigni i maligni tumori glave i vrata), infekcije glave i vrata, urođeni deformiteti i ortognatska hirurgija, koja je povezana sa stomatologijom sa ortodoncijom (hirurgija vilica). Podrazumeva se da se donekle estetskim principima vodimo, jer je lice specifično i najizloženije. Kompletna hirurgija lica je uključena u specijalizaciju od koštane do mekotkivne, od benignih i malignih promena, urođenih i stečenih deformiteta, povreda.
Da li se bavite i rekonstruktivnom hirurgijom?
– To mi je najveća želja. Zbog toga sam i počeo pre četiri godine sa rekonstruktivnim zahvatima, nakon operacija malignih tumora na licu u vratu. Te delove rekonstruišem mikrovaskularnim režnjevima.
Dosad to niko nije radio u Zrenjaninu od mojih prethodnika, kao ni u jednoj opštoj bolnici u Srbiji.
Da li naše sugrađanke rado pribegavaju ulepšavanju i šta je najtraženije?
– Najviše se interesuju za botoks, hijaluronske filere i PRP procedure (podmlađivanje krvnom plazmom).
Da li se dešava da odbijete pacijentkinju koja želi da uveća usne, a ne vodi računa o higijeni usta?
– Takvi pacijenti dobiju savet i predavanje o važnosti i načinu vođenja oralne higijene uz našu pomoć da dođe do nivoa koji je prihvatljiv.
U poslednjih nekoliko meseci je otkriveno nekoliko nadrilekara koji su brojnim ženama načinili veliku štetu, čineći protivzakonite i nestručne estetske zahvate. Kako možemo da prepoznamo prevaru?
– Praktično je nemoguće prepoznati nekog, posebno na osnovu sajta i fotografija. Sve može da se lažira. Jedini način da nekog proverite jeste putem sajta Lekarske komore Srbije, gde su upisani svi lekari koji su završili fakultete, položili stručni završni ispit i dobili licencu. Mada većina žena koje traže takve tretmane preko društvenih mreža, ne gledaju da li osoba ima licencu ili ne. Mislim da će sad posle otkrivenih nadrilekara, neki procenat malo prosvećenijih ipak prethodno proveravati lekare. I u kozmetičkim salonima se svašta radi i upitno je da li rade stručne osobe. Ustanova u kojoj osoba radi može da se proveri preko Agencije za privredne registre.
Kako je moguće da inspekcije nisu otkrile lažne ordinacije koje se reklamiraju na društvenim mrežama?
– Zato što nemaju prava da ulaze u neregistrovane ustanove. Oni mogu da uđu u registrovane ordinacije i provere da li imaju medicinski otpad, različite protokole za održavanje higijene, zaštite na radu… To je ista priča kao sa divljim taksistima i registrovanim udruženjima (koji plaćaju porez). Jedini motiv je zarada.
Svi se pitamo kako su se usudili da rade zahvate i šta ako se pojave problemi posle tretmana?
– Čuveni Sava, koji je nedavno uhapšen, je verovatno godinama dolazio do željenog izgleda ordinacije. Sugurno je posao radio sa nekim, imao je salon masaže, pa je krenuo sa kozmetičkim uslugama. Počeo je da studira stomatologiju, išao je na vežbe i video kako se neke stvari rade. Moguće da su radili neki lekari kod njega (na crno) od kojih je prisvajao usluge. Ne bi ni došao do tog nivoa da je sve loše bilo. Svuda se pojavljuju problemi posle određenih tretmana, samo moraš znati kako da ih rešiš. Čak i kad su idealni uslovi može doći do alergijske reakcije, što se veoma često dešava. To se sanira antialergijskom terapijom. Opekotine se takođe rešavaju, do neke granice, zavisi koji je stepen naruženja kože. Najgore je kad se to desi na licu.
Kako su se ovi slučajevi odrazili na vašu struku?
– Sad je bolja situacija, jer ljudi više obraćaju pažnju na to da li je neko registrovan. Neki pacijenti nam kažu da su nas proveravali, što je potpuno u redu. Radim u državnoj bolnici i privatnoj opštoj, tako da se za mene lakše čuje. Teško je prevariti sve institucije, a tamo se ne možeš zaposliti bez diplome.
Da li su antiejdžing usluge povoljnije u Zrenjaninu, nego u većim gradovima?
– U Zrenjaninu nisu cene mnogo niže od Beograda i Novog Sada, ali su dostupnije. Naši sugrađani ne moraju da putuju do tih gradova, čime štede vreme i novac, jer posle intervencija moraju ići i na dodatne kontrole. To je jedna od stvari po kojoj dotični nadrilekar nije prepoznat kao prevarant dugo vremena, jer su cene usluga bile iste ili više od cena u drugim ordinacijama. To je nekom korisniku usluga značilo da je kvalitet zagarantovan. On je ozbiljnim reklamiranjem i sajtom ulivao poverenje pacijentima. To je jedan od kriterijuma na koji treba obraćati pažnju. Ko se ozbiljno bavi prevarom, neće dopustiti da se mnogo razlikuje od drugih.
Zbog čega se toliko žena odlučuje za takve vrste tretmana na licu i telu?
– I muškarci dolaze, ali dame su brojnije. Naše pacijentkinje najviše žele da se dopadnu sebi. Starije osobe žele da vrate koju godinu nazad. Estetska hirurgija je najrazvijenija u Brazilu. To ne znači da su najstručniji, nego imaju najviše korisnika. Razlog je što cele godine imaju toplo vreme i telo je daleko više izloženo spoljašnosti, za razliku od naše sredine gde par meseci traje leto. Postoji, naravno, i uticaj interneta gde se prate trendovi.
Da li se u Srbiji isplati baviti ovim poslom?
– Ni blizu nije za poređenje sa inostranstvom. Ovaj posao nije adekvatno plaćen. Mali broj ljudi uspeva da živi od toga i to su ljudi koji su ranije počeli (pre 10, 20 godina) i stekli dosad veliki broj zadovoljnih pacijenata i veliko iskustvo. Oni pristojno zarađuju, ostali imaju nešto više iznad proseka. Nisam se pokajao što sam se opredelio za medicinu, iako nije prvobitno bila moja želja. Kao što sam na početku rekao, prednost je biti jedini u nekoj medicinskoj grani.
