U naredne dve godine Bolnica će dobiti još pet stručnjaka
Otkako je broj obolelih od kovida počeo da opada, primetan je veći broj pacijenata u ambulantama Specijalističke poliklinike u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović”. Tim povodom obratili smo se upravi kako bismo saznali kako funkcioniše Bolnica nakon poslednjeg pika epidemije, gde su najveće liste čekanja, da li ima dovoljno lekara…
– Od jula meseca ulazimo u potpunu normalizaciju rada u Specijalističkoj poliklinici kao pre kovida. To znači da će dnevno biti oko 30 pregleda, koji se zakazuju na 15 minuta. Tokom osmočasovnog radnog vremena neke određene specijalnosti rade i konsultativne preglede i mišljenja za operaciju, kao i preglede posle hospitalizacije, tako da minimum bude 21 pregled. Hirurške grane rade daleko više, zato što imaju kraće vreme za preglede (previjanje itd), pa tu bude 50-60 pregleda dnevno – ističe dr Igor Kitaresku, kardiolog subspecijalista i v.d. direktora, i dodaje da je ova Bolnica jedna od retkih koja nikad nije izašla iz ne-kovid režima.
NAJISKUSNIJI DOKTORI I SESTRE
Dr Kitaresku navodi da bez obzira što su bili kovid bolnica, u februaru i martu je bilo između 3.500 i 4.000 pregleda u Poliklinici, kad su sve druge bolnice zatvorili. Jedino su, kako kaže, Novi Sad, Zrenjanin i Vrbas radili ne-kovid patologiju u poliklinikama.
– Ono što je naš problem jeste manjak lekara, zbog odlaska u penziju i doskorašnje zabrane zapošljavanja. Sad imamo dosta lekara na specijalizaciji. Dobićemo jednog kardiologa u decembru i još dva u maju/junu sledeće godine. Pojedini lekari su otišli u penziju, nekoliko njih u privatnu praksu. Nažalost, neki su prerano preminuli za vreme radnog odnosa – objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, ovo je jedna od retkih bolnica koja nije imala preminule doktore od kovida 19. Dr Kitaresku objašnjava da su se trudili da u kovid zoni rade doktori mlađi od 57, kako starije kolege ne bi izlagali riziku.
– Kovid zonu vodili su najiskusniji doktori, koji vode šok sobe. Do 1. juna šef kovida je bio dr Zoltan Lazar, šef koronarne jedinice, i dr Siniša Runjo, šef jedinice intenzivne terapije. Svi anesteziolozi i kardiolozi su tu radili, uključujući i mene. Bilo je i dosta mladih koji su radili tehničke stvari, otpuste, prijeme… Na taj broj pacijenata je neophodna radna snaga, koja brzo i efikasno radi – navodi v.d. direktora ove ustanove.
Naš sagovornik ističe da trenutno imaju jednog ležećeg pacijenta obolelog od kovida 19 i jedan broj bolesnika koji imaju postkovid komplikacije (to su hronično respiratorne insuficijencije).
MALO OFTALMOLOGA I ENDOKRINOLOGA
– Sada je sezona godišnjih odmora i zato je smanjen broj potencijalnih lekara u Poliklinici. Zrenjanin je ranije imao 10 kardiologa, a danas ima šest. U naredne dve godine bi trebalo da angažujemo pet specijalista. Samo za vreme mog mandata, u prethodnih pola godine, velik broj lekara je zaposlen. Prošle nedelje smo primili dva lekara za specijalizaciju iz anestezije – naglašava rukovodilac Bolnice.
Kad je reč o listama čekanja, naš sagovornik navodi da toga nema u Poliklinici. Kako kaže, Poliklinika radi tako što izabrani lekar pacijentu zakazuje termin ako ima slobodan. Ukoliko lekar opšte prakse proceni da je pacijent prioritetan, daje prioritetan uput i u roku od 24 časa bude pregledan, dodaje dr Kitaresku. Prema njegovim rečima, ako Srednjobanatski okrug ima oko 180.000 stanovnika, teško je na šest kardiologa rasporediti pacijente i imati zadovoljne ljude koji dolaze na kontrole.
– Zapošljavanjem lekara vratićemo statistiku koju smo imali pre pet godina. Lista čekanja postoji na ortopediji za ugradnju kukova i to kontroliše Ministarstvo zdravlja. Zatim za operaciju katarakte, najviše zbog malog broja oftalmologa. Sada su te operacije dozvoljene u Opštoj bolnici „Sveti Jovan” na račun RFZO. Postoji i lista čekanja za angio salu, što je pod kontrolom Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. U angio salu dolaze njihovi doktori i kod nas ugrađuju stentove. Najduža lista je u konzervativnim granama i radimo na tome da još dve doktorke ubacimo u rad endokrinologije – ističe dr Kitaresku i dodaje da su od 1. juna počele liste čekanja da se rešavaju.
PACIJENTI IZ SEVERNOG BANATA
Novina je, ističe naš sagovornik, da je Grad Zrenjanin preuzeo pacijente iz Severnog Banata iz ortopedije, psihijatrije i još nekoliko grana medicine, kojima pružaju usluge posle 14 časova.
– Za ovo kratko vreme koliko sam na čelu Bolnice suočio sam se sa izazovom sa kojim se nijedan direktor ove ustanove nije suočio. Pozitivno sam iznenađen koliko se naša država dobro borila sa ovom epidemijom. Bilo je teško, ali i zadovoljstvo boriti se sa tim. Nadam se, bez obzira što najavljuju nove pikove, da će biti manje zaraženih, jer se velik broj ljudi vakcinisao i ima dosta onih koji su stekli imunitet prirodnim putem. Bolnica se najviše bori sa finansijskom krizom, ali uspevamo da nabavimo sve što nam je neophodno – poručuje dr Igor Kitaresku, koji radi u ambulanti jednom nedeljno i dežura u intezivnoj nezi, koronarnoj jedinici, a prevashodno se bavi infarktima miokarda.
Ništa mu ne pada teško, jer, kako ističe, voli da pomaže ljudima.
NABAVKA APARATA
– Trenutno je van funkcije traka za ergometriju, očekujemo da će brzo biti popravljena. U okviru paketa obnavljanja naše aparature je raspisan konkurs za ceo paket kardiološke dijagnostike pa očekujemo da stigne nova traka do 15. septembra. Svi ostali aparati nam rade. I Republika i Pokrajina nam nesebično pomažu u nabavci i svih neophodnih uređaja – naglašava dr Igor Kitaresku. – Našoj bolnici je odobren novi CT aparat, u planu je nabavka još jednog najmodernijeg ultrazvuka za srce. Nabavljeni su novi operacioni stolovi, laparoskopski stubovi, instrumenti za operaciju iz različitih oblasti i drugi moderni uređaji.
