Zrenjanin više od pola godine nosi titulu Nacionalne prestonice kulture. Sve ustanove se trude da kroz kvalitetne programe predstave najbolje što grad na obalama Begeja može da ponudi. Posebno se ističe ovdašnji teatar. Novu sezonu započeli su predstavama čije je uporište lokalno, ali teme koje obrađuju su univerzalne i svakodnevne.
Šta sugrađani mogu da očekuju u narednom periodu, za naš list ispričala je Ivana Kukolj Solarov, pomoćnica direktora, diplomirana producentkinja.
Od 3. do 7. novembra bićete domaćin važnog kulturnog događaja.
– Narodno pozorište „Toša Jovanović” jedno je od od osnivača festivala (FAS) koji je pokrenuo srpski ASITEŽ (ogranak svetske Asocijacije za razvoj i podršku pozorišta za decu i mlade – ASSITEJ). Od 2021. održavao se u Beogradu. Kako naš grad nema nijednu svoju teatarsku smotru, projekat „Zrenjanin – prestonica kulture Srbije” idealna je prilika da se ovaj događaj pozicionira kod nas. Posvećen je pozorištu za decu i mlade, istražuje nove forme i umetničke pristupe i bavi se temama koje ih interesuju.
Kroz bogat takmičarski i prateći program tokom pet dana, kod nas i u Kulturnom centru, publika od sedam do 18 godina će moći da pogleda komade: Malog pozorišta „Duško Radović” („Sjaj zvezda na plafonu”); „Pinokija” („Dnevnik Ane Frank”); „Boška Buhe” („Tri musketara”); teatra mladih („Hajduci”); Pozorišta lutaka Niš („Kad su cvetale tikve”); NP „Sterija” („Presrećna kafina”); Kraljevačkog („Onda kada smo se izgubili”) i „Puls teatra” („Divlji labudovi”). Interesovanje za predstave je već veliko.
Kojom predstavom ćete se predstaviti?
– Lutkari će odigrati komad po motivima domaćeg autora, Voje Despotova. Među publikom je već stekao kultni status. To su „Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i srednjeg Banata”. Nagrađene i goste ispratićemo uz našeg „Mišu Idvorskog Pupina” iz pera zrenjaninskog i svetskog Uglješe Šajtinca.
Koliko su teme sa domaćeg podneblja važne? U kojoj meri će se na njima bazirati buduća produkcija?
– Cilj našeg programa jeste promovisanje upravo lokalnih umetnika poput Vojislava Voje Despotova, Todora Manojlovića, Uglješe Šajtinca, Toše Jovanovića i Šandora Hartiga. To ćemo učiniti kroz šest predstava i dve izložbe. Ponosni smo na činjenicu da se prvi put na sceni našao Todor Manojlović, ali ne kao dramski pisac već ličnost
koja je ostavila značajan trag u lokalnoj i nacionalnoj kulturi. Predstava „Ja, Todor” je prilika da kulturnu javnost Srbije upoznamo sa ovim velikim i svestranim stvaraocem. Obradovala nas je praizvedba Šajtinčevih „Ogigijanki” u kojima naš pisac, koji je odavno prešao granice svog grada i zemlje, tretira lokalnu temu koja komunicira i van okvira Zrenjanina. Bavljenje, uslovno rečeno, lokalnim temama je naš način da promovišemo ono najbolje iz Zrenjanina i pokažemo koliko smo jedinstveni, ali i bliski sa kulturom naše zemlje.
Čime ćete obradovati najmlađe sugrađane?
– Lutkarska scena je veoma aktivna, kao i svake jeseni je na festivalima i gostovanjima. Prvi put nakon 90-ih smo u takmičarskom programu Lutkarskog bijenala u Bugojnu sa višestruko nagrađivanom predstavom „Pradevojčica”. Neposredno pre početka 7. FAS-a, u našim prostorijama će biti održana premijera komada u koprodukciji sa Festivalom ekološkog pozorišta za decu (FEP) iz Bačke Palanke. Prvih dana decembra smo domaćini 56. susreta profesionalnih pozorišta Srbije, jedinog nacionalnog lutkarskog festivala koji je osnovan upravo u Zrenjaninu početkom 1960-ih godina. Pripremamo izložbu o Šandoru Hartigu, tvorcu lutkarstva u našem gradu. Povod je vek od njegovog rođenja. Velika pomoć oko postavke stiže nam iz Pozorišnog muzeja Vojvodine. Rediteljka Sonja Petrović, koja je postavila pomenutu „Pradevojčicu”, ponovo će sarađivati sa našim ansamblom na novoj predstavi početkom naredne godine. Sve navedene aktivnosti namenjene najmlađoj publici i školarcima uvod su za 2026. i obeležavanja 70 godina profesionalnog rada Lutkarske scene.
Kako ocenjujete proteklu sezonu?
– Možemo biti zadovoljni onim što je pozorište postiglo na obe scene. Imali smo premijere izuzetnih predstava za najmlađe. Počevši od „Andraka, jepura i ostalih najvažnijih čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata” koje je režirao Nikola Zavišić. „Hotel za osećanja” oživela je rediteljka iz Hrvatske Morana Dolenc. Komad o majci Nikole Tesle, „Đuka”, postavila je Ana Tomović. Sa svakim od njih bili smo na festivalima i kući se vraćali sa osvojenim nagradama.
Da li će Dramski i Lutkarski ansambl dobiti pojačanje?
– To je želja svakog pozorišta. S obzirom na veliki broj mladih glumaca koji pokazuju želju da karijeru započnu ili nastave baš kod nas, na obe scene, verujemo da će se to i ostvariti.
