Ko ne bi poželeo da na jednom mestu može da vidi radove naših najvećih slikara: Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Stojana Aralice, Petra Dobrovića, Živorada Nastasijevića, Marka Stupara i mnogih drugih. Ovaj niz velikana bio bi nepotpun bez slavnih Banaćana: Paje Jovanovića, Uroša Predića, Stevana Aleksića, Vase Pomorišca, Ivana Radovića.
Upravo Zrenjaninci imaju priliku da u salonu Narodnog muzeja do 1. jula pogledaju jedinstvenu izložbu „Slike svetlosti i sene – dela srpskog i jugoslovenskog slikarstva 20. veka u vlasništvu porodice Janićević”. Predstavljena su 53 dela, a postavka je podeljena u nekoliko tematskih celina.
Autorka je Ivana Arađan, viša kustoskinja, istoričarka umetnosti. Saradnici su istoričari umetnosti Vladimir i Milan Janićević.
NESVAKIDAŠNJA POSTAVKA
Kako je za naš list objasnilaautorka, prikazana dela urađena su kombinovanom, ali i tehnikama ulja na platnu i kartonu, linorezom…
– Publika će moći da vidi portrete, aktove, vedute i kadrove evropskih i srpskih gradova, primorske motive, mrtvu prirodu i teme iz socrealizma. Dela pojedinih autora tematski odgovaraju onima koje naš Muzej čuva i prezentuje u okviru stalne postavke. Sa druge strane, posetioci će imati priliku da se upoznaju i sa izuzetnim radovima srpskih i jugoslovenskih umetnika koji su znatno ređe bili predstavljani – objasnila je Ivana Arađan.
Prema njenim rečima, ovo je ekskluzivna prilika da sugrađani, ali i stručna javnost, vide ovakva dela i autore objedinjeno. Zavičajni stvaraoci, poreklom iz Banata, zauzimaju posebno mesto. Vrščanin Ivan Radović je jedan od njih. U Muzeju je njegov „Kravar”, a na izložbi „Vojvođanski pejzaž” i „Portret Irme Kostoljani”.
– Savetovala bih da obrate pažnju i na Aleksandra Kumrića, naročito Marka Stupara koji je izuzetan umetnik. Karijeru je izgradio i negovao u Parizu. Podsetiću i na Paju Jovanovića, jednog od naših najvećih slikara, i uz Uroša Predića, tipičnog predstavnika akademskog realizma. Njegov opus najprepoznatljiviji je po portretima, istorijskim žanr scenama, motivima Balkana…Samo jedno njegovo delo imamo, a reč je o Sofiji Jovanović. Iz fonda porodice Janićević dolazi nam „Ana”. Ove dve slike ističu se po koloritu i izražajnosti predstavljanja mladog ženskog lika. Tu su i „Muni”, jedna skica i „Zemlja žedna kiše”. Verujem da će ova izložba svima biti zanimljiva i da će proširiti svoja saznanja – dodala je naša sagovornica.
Tokom trajanja zainteresovani će moći da uživaju i u pratećim programima. Organizovaće se stručna vođenja, radionice, a tokom juna očekuje se i promocija kataloga.
ČUVARI VREDNE ZAOSTAVŠTINE
Sva dela pripadaju familiji Janićević iz Beograda i često su izlagana u okviru značajnijih izložbi u zemlji. Datiraju od kraja 19. do 80-ih godina 20. veka.
– Naš pokojni otac je pre više od tri decenije počeo da ih prikuplja i stvorio je zaista vrednu kolekciju. Brat i ja smo druga generacija i na nama je da nastavimo da brižljivo čuvamo ono što nam je poverio. Već smo je proširili novim delima i tu nećemo stati. Sa druge strane, veoma nam je drago što će i Zrenjaninci dobiti priliku da vide ovako nešto – rekao je Vladimir Janićević.
Siniša Onjin, direktor Muzeja, istakao je da su Janićevići na najbolji način tradiciju i nasledstvo spojili sa strukom. Prema njegovim rečima, postavka predstavlja jedan kamenčić u veličanstvenom mozaiku srpskog nacionalnog slikarstva, na koji svi možemo biti ponosni.
SUGRAĐANI ODUŠEVLJENI
Na otvaranju i tokom „Noći muzeja” Zrenjaninci su zastajali skoro pred svakom slikom. Stalna postavka im je omogućila susret sa kraljevima Petrom i Aleksandrom Prvim Karađorđevićem koje je naslikao Uroš Predić. Posedovao je moć i talenat da na platnu oživi apsolutno sve. Radio je portrete „običnih” i znamenitih ljudi. Posebnu vrednost imaju oslikavanja važnih događaja iz prošlosti.
– Samo naš Orlovaćanin, naš veliki Uroš Predić, mogao je da nacrta ovako nešto. Gledam i divim se njegovoj majstoriji. Oči, usne, lice, brkovi, svaka bora na čelu ovog čoveka…kao da je živ i da će mi se obratiti – prokomentarisao je jedan sugrađanin posmatrajući na izložbi „Portret trgovca Lazara Cvetanovića.
Muzej čuva i jedno delo Save Šumanović. Njegov „Prolećni pejzaž” prvobitno se nalazio u vlasništvu pisca, književnika, esejiste i kritičara Todora Manojlovića. Publika je tražila sličnosti sa „Zimom” koju su mogli da vide.
Obe slike samo su delići bogatog Šumanovićevog opusa.
Oni koji vole more komentarisali su kako je Ignjat Job prikazao Lovrijenac, dok je Marka Murata inspirisalo da ovekoveči „Dubrovačko zaleđe”. Pažnju je privukao i „Prizren” Nadežde Petrović, kao i „Bosanski predeo” Jovana Bijelića.
Miroslava Malbaški Foto: volimzrenjanin.com i originalna dela iz kolekcije Janićević
