Piše: Milena Bečejac U grad su stigle mimoze. Sto dinara manji, pa opet dalje cena zavisi od toga koliki buket žutih cvetova želite ili možete da kupite. Znam da su svojevremeno u Zrenjanin dolazile mažoretkinje iz Herceg Novog, cela glavna ulica je mirisala na mladost, sunce i mimoze. Jadran u Panoniji. Dok palme njišu grane, i miris nekadašnjih lipa u našem glavnom sokaku…
Tek minulog januara procvetale su visibabe. Šta to viri ispod snega, deci u susret… Nema snega, nešto ga je bilo, valjda će ga još i biti do kalendarskog kraja zime. Ali, došle su nežne visibabe.
I u Oliverinoj bašti, visibabe su procvetale. Ali, mislim da ih Olivera nije videla. Sahranjena je baš na svetog Savu, školsku slavu. Stigla je sećanja. Ona, dugogodišnji prosvetni radnik, jedno vreme direktorka ugledne Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj”, sportistkinja, autorka knjige „Sećanja Ecice Detove”, jednostavno – Olivera Nedeljkov. Zapravo, njena knjiga je za mene bila dragocena jer je govorila o jednoj mladosti koja se kupala na Brankovanu, koja je birala u koji će od tri bioskopa da ide da pogleda film. Recimo, u to vreme uhvatila ih je, kako beleži autorka, manija odlaska u bioskop. Ona i drugarice krenu tako od „Vojvodine” na predstavu od 16 časova, onda trče do „Balkana” na sledeću, a ponekad i u „Avalu” na večernju predstavu. A da bi prošle što jeftinije, kupovale su karte za „treće mesto”.
Olivera je, eto, pre odlaska, ostavila trag o svojoj generaciji. I želela je da napiše još jednu, jer ostalo je toliko toga nerečenog o mladosti grada na Begeju, onom pravom. Jedna mladost, jedan san sreće, jedan svet nade…
Mota mi se po glavi pesma Josipe Lisac o jednoj mladosti.
Tko zna, možda na me/čeka neki drugi svijet/tko zna, i u mraku katkad nikne divan cvijet… Možda, tko zna/jedna od sretnih/ jedna od tisuću/bit ću baš ja/ tko da zna…
Nekrologe ima ko da piše. Ja ne. I ovo nije nekrolog o Oliveri. Ovo je samo neispričana priča o jednoj zrenjaninskoj mladosti. Kao i o mladosti pre, i posle nje. Bar se nadam da će i ovim mladim ljudima, kada bude vreme, neko posvetiti bar priču. Ko zna…
