Pšenica i dalje dominira na oranicama srednjeg Banata. Ove jeseni planirano je da se ona poseje na oko 53.000 hektara, a to je površina koju je ova žitarica zauzimala i poslednjih nekoliko godina. Zorica Rajačić, rukovoditeljka savetodavne službe zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe (PSS), naglašava da su kada je reč o ovoj kulturi, dve izuzetno nepovoljne i teške godine iza zemljoradnika. To se odnosi na nedostatak padavina u oktobru i nedovoljno vlage za nicanje useva.
– Poučeni iskustvima iz prethodnih godina, kada je pšenica kasno nikla i nije bilo dovoljno jesenjih i zimskih padavina, ove godine mnogi proizvođači nisu ni planirali ranu setvu, odnosno onu pre optimalnog roka. Pripreme su počele na vreme. Suncokret je najčešći predusev za pšenicu, a on je bio zastupljen na značajnim površina u našem regionu. Osim toga, proizvođači su imali dovoljno vremena da, nakon žetve, pripreme zemljište – ističe Zorica Rajačić.
Naša sagovornica ističe da je kiša, koja je padala tokom oktobra, prekidala mnoge radove, pa i setvu pšenice. Zbog toga je na nekim parcelama pšenica nikla, a na pojedinim oranicama seje se između dve kiše.
– Poljoprivrednici koriste lepe dane da bi što više njiva posejali do kraja oktobra. Setva se polako privodi kraju, pa iako se kalendarski izašlo iz optimalnog roka, uslovi za nicanje pšenice su znatno povoljniji u odnosu na prethodne dve godine. Seju se i domaće i strane sorte koje su kvalitetne i prinosne. Ono što proizvođači najviše vole i što se pokazalo dobrim na njihovim njivama, to nabavljaju i seju – objašnjava naša sagovornica.
Poljoprivredna stručna služba i ove godine ima ogledno polje na kojem će se naći više od 50 različitih sorti pšenice.
– Ječam je vrlo malo zastupljen u našem regionu, radi se o 3.800 do 4.000 hektara, što su uobičajene površine. Najvećim delom ječam je posejan u optimalnom roku, odnosno krajem septembra i početkom oktobra, pre kiša. Seje se i pivski ječam čija je proizvodnja već ugovorena, ali i stočni koji je zastupljen sa dva odsto u kompletnoj strukturi setve – precizira Zorica Rajačić.
Uljana repica je usev koji je dobro ponikao, a ove godine zauzima najveću površinu do sada – posejan je na približno 4.000 hektara, što je duplo više u odnosu na prethodne godine.
– Kiša koja je pala u avgustu omogućila je da se zemljište kvalitetno pripremi. Pojedini proizvođači su sačekali kišu da bi počeli setvu, a neki su rizikovali i posejali uljanu repicu ranije. Uglavnom, ova biljka je dobro ponikla, što je odličan preduslov za bezbedno prezimljavanje i razvoj useva – naglašava rukovoditeljka savetodavne službe PSS.
Stručnjaci poručuju ratarima da redovno pregledaju parcele na kojima su usevi nikli i da obrate pažnju na prisustvo lisnih vaši i cikada, kao i da prate preporuke Prognozno-izveštajne službe o pragu štetnosti i preporuke za insekticidni tretman.
M. Malbaški
SETVA KASNI ZBOG KIŠE
Ovogodišnji prinosi ratarskih kultura u srednjem Banatu, naročito u centralnom delu regiona, bili su izuzetno loši, ocenjuje poljoprivrednik Dragan Kleut i dodaje da je na to uticao nedostatak vlage u zemljištu.
– Sada je u toku je setva pšenice, ali ovaj posao kasni zbog kiše. Polako ističe optimalni rok za setvu i ljudi su veoma angažovani na njivama. Blaže zime sa manje padavina, kakve smo imali poslednjih godina, utiču na rod svih kultura – kaže Kleut.
