U razgovorima neretko pominjemo političare. Bilo one na vlasti ili pak one u opoziciji. Po pravilu, utisci su negativni. Upućujemo im brojne zamerke. Najekstremniji im spočitavaju korupciju i nesavestan rad u službi. Pripadnici blaže struje u prvi plan stavljaju bahatost.
Sociolozi objašnjavaju ponašanje čelnika činjenicom da su oni odraz naroda u ogledalu. Dakle, kakvi smo mi, takvi su i naši zastupnici! Mnogi nastoje da opovrgnu navedenu tvrdnju, jer ih vređa. No, pre nego što krenu u odbranu vlastitih stavova bilo bi dobro da uzmu u obzir nekoliko činjenica.
Već mesecima u listu „Zrenjanin“ objavljujemo drastične slučajeve neprimerenog parkiranja automobila sa ZR tablicama. Neretko bivaju ostavljena na pešačkom prelazu, biciklističkoj stazi… Uglavnom, vlasnici četvorotočkaša nisu vlastodršci, već naši sugrađani!
Decenijama se krade cveće na grobljima, zar ne?
O tome se priča po kuloarima, ali niko ne proziva nikoga. Ko je zapravo kriv? Subjektivna vinost je na onima koji otuđuju cveće i povređuju osećanja ožalošćenih. Međutim, da li postoji objektivna odgovornost? Ko bi trebalo da procesuira takvo ponašanje ili ga moralno osudi?
Brojni su primer poput ovog grobljanskog. Na primer, gde nestaju sijalice iz lifta ili hodnika zgrada; zašto nema papira u toaletima na javnim mestima… Nemoguće da priliku po nužnicima i grobljima vrebaju samo političari, a ne i mi sami?!
