Statistika Osnovnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu u poslednje dve godine ukazuje na to da ne postoji velika težnja za zaključivanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela. Tokom prošle godine zaključeno je pet takvih sporazuma, a u tekućoj svega tri. Najveći broj zaključenih sporazuma o priznanju krivičnog gonjenja bilo je tokom 2015, 2016. i 2017, kada ih je na godišnjem nivou bilo oko 15, navodi Mladen Vujin, osnovni javni tužilac, za naš list.
Kako kaže, pravni institut se može primeniti za bilo koje krivično delo. Zaključuje se između nadležnog javnog tužilaštva i okrivljenih lica, pri čemu je obavezno i aktivno učestvovanje advokata.
PREDNOSTI INSTITUTA
– Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu ima mogućnost da praktično u svakom predmetu zaključi navedeni sporazum. Da bi došlo do toga mora biti ispunjen niz uslova, pri čemu se neprikosnoveno mora zaštiti javno-pravni interes. Dakle, neophodno je postojanje saglasnosti kako na strani tužilaštva, tako i na strani okrivljenih lica. S obzirom na to da je u praksi teško postići saglasnost između stranaka u krivičnom postupku, ne možemo se pohvaliti da postoji veliki broj zaključenih sporazuma – objašnjava Vujin.
Naš sagovornik napominje da na strani Tužilaštva uvek postoji spremnost za primenu navedenog pravnog instituta, ali da do toga ne može doći kada nema volje na strani okrivljenih lica.
– Jedan od glavnih razloga zašto se sklapa mali broj sporazuma o priznanju krivičnog dela, jeste blaža kaznena politika postupajućih sudova, u odnosu na kaznenu politiku koju zastupa javno tužilaštvo. Iz tih razloga okrivljeni gaje nadu da im je bolja opcija da idu u postupak suđenja, nego da sklapaju sporazum sa tužilaštvom. Krivična dela koja se najčešće javljaju kao predmet sporazuma su teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, nasilje u porodici i teške krađe – poručuje osnovni javni tužilac.
Komentarišući prednosti i mane, Vujin navodi da osnovna korist tužilaštva prilikom zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela jeste potkrepljivanje navoda optužbe, kao i ušteda vremena koje je potrebno izdvojiti za sam krivični postupak, čime se direktno ostvaruje načelo procesne ekonomije.
– Međutim, važno je napomenuti da se na navedeni način štiti i javno-pravni interes, ali i pruža adekvatna zaštita prava oštećenih lica. S druge strane, okrivljeno lice želi da bude sankcionisano blažom sankcijom od one do koje bi u redovnom vođenju postupka došlo. Smatram da je navedeni pravni institut veoma dobro regulisan u pozitivnom zakonodavstvu, zbog čega bi bilo poželjno u budućnosti sklapati što veći broj sporazuma. U dosadašnjoj praksi nadležni sud je uvek prihvatao sporazume nakon što se prethodno uverio da su sačinjeni u skladu sa zakonom, te ih je potom potvrđivao osuđujućom presudom – zaključuje Vujin.
PARADOKS
Advokat krivičar Vićentije Darijević ističe da u procesnim situacijama kada okrivljeni još prilikom prvog saslušanja u svojoj izjavi prizna izvršenje krivičnog dela i ako bi za njegovog branjenika mogla da se postigne povoljnija krivična sankcija od one koja bi se postigla presudom nakon sprovedenog glavnog pretresa, tada se dešava da savetuje klijenta da započnu pregovore sa javnim tužilaštvom. Međutim, kako kaže, to je pred Osnovnim i Višim javnim tužilaštvom u Zrenjaninu retka procesna situacija.
– Za razliku od javnih tužilaštava u Beogradu, Subotici, Novom Sadu, gde takođe često postupam kao branilac, javna tužilaštva u Zrenjaninu prihvataju zaključenje sporazuma uglavnom gledajući samo tužilački interes. Ona predlažu sporazum na krivičnu sankciju koju bi u najgorem slučaju po okrivljenog i sam sud doneo svojom presudom – ukazuje Darijević.
Kako kaže, okrivljeni na takav način nije motivisan na zaključenje ovakvog sporazuma sa javnim tužiocem jer će istu, a moguće i blažu, krivičnu sankciju dobiti i presudom koju bi doneo sud nakon održanog suđenja.
– Često imamo procesnu situaciju da za isti događaj javna tužilaštva u Beogradu, Subotici, Novom Sadu češće zaključuju sporazume sa odbranom, nego što je to slučaj u Zrenjaninu. Većina mojih kolega advokata iz drugih mesta je iznenađena takvom praksom javnih tužilaštava u Zrenjaninu, naročito kada i sami postupaju u našem gradu. Svakom izmenom Zakonika o krivičnom postupku u poslednjih 15 godina, zakonodavac teži da olakša zaključenje ovakvih sporazuma, da bi se sudovi i tužilaštva rasteretili nepotrebnih dugih i skupih krivičnih postupaka. Zato imamo paradoksalnu situaciju jer se ovi sporazumi ređe zaključuju u Zrenjaninu nego u navedenim gradovima, pa i ne čudi što je broj zaključenih sporazuma iz člana 313 ZKP-a manji kod nas, nego u drugim sredinama – poručuje Darijević.
