Najtopliji je dan u godini, četvrtak, 24. jun, građani Taraša se hlade lepezama i miruju u hladu, a najmlađi meštani ovog sela ne mare za vrućinu, već trčkaraju u parkiću kraj škole. Iščekuju početak manifestacije čiji su glavni akteri. Reč je o sedmim „Danima taraških roda”, koje organizuje Udruženje građana (UG) „Taraške rode”, uz pomoć prijatelja.
Kao i do sada, dodeljeni su paketići „Diginet” i „Juvitana” deci rođenoj u selu od prošle manifestacije do danas. Takođe su uručene i nagrade najboljim učesnicima Pesničkog višeboja i likovnog konkursa na temu roda, prirode i Taraša, a koje su obezbedili organizatori i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Sve ovo priređeno je u novoj letnjoj učionici, koja je podignuta u parkiću kod škole na prostoru koji je ustupio Grad, a zahvaljujući saradnji taraškog udruženja i nemačke ekološke fondacije „Euronatur”.
SAČUVAJMO PREOSTALU PRIRODU
Želja članova „Taraških roda” jeste da deca zavole i upoznaju kraj u kojem žive, a koji ima puno potencijala za održivi ekološki i seoski turizam.
– Taraš nije poznat samo po rodama, već i po povrću, Tisi, vinogradarima. Sad sam čula jednog čoveka kako se oduševljava lepom šarenom pticom, a koju nikada ranije nije video. Ja pogledam – a ono štiglić ili češljugar. Nameravamo da naučimo decu, između ostalog, da znaju da raspoznaju ptice u parku – kaže Aleksandra Marovac Cucić iz UG „Taraške rode”.
U narednim godinama imaće kome da prenesu ljubav prema prirodi – 12 mališana rodilo se od juna 2019. godine do danas u ovom selu koje ima oko 800 stanovnika. Dosta mladih je ostalo u Tarašu i svaka beba je velika radost za selo, kaže naša sagovornica.
Za njih moramo očuvati čist vazduh, vodu i zemlju, napominje dr Oliver Fojkar iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Objašnjava da je Taraš posebno mesto i da nije slučajno evropsko selo roda – kraj njega se nalaze specijalni rezervati prirode Ritovi donjeg Potisja i Okanj bara, sa slanim jezerom Okanj i nepreglednim površinama slatinske vegetacije. Širu okolinu čine i park prirode Stara Tisa kod Bisernog ostrva i specijalni rezervati Titelski breg i Carska bara.
– Sva ova staništa i dalje imaju prirodnost i izvornost, samo moramo da se trudimo da ih održimo takvima kakvi jesu. Moramo da čuvamo to malo prirode što nam je ostalo i ne smemo dozvoliti da nam nameću industrije koje ne pripadaju ovde gde živimo, a koje će zagađivati zemljište i vazduh. Moramo obezbediti dobar suživot čoveka i prirode – poručuje dr Fojkar.
Kako kaže, pomenuto obilje prirodne sredine pogoduje rodama, ali i drugim vrstama.
– To su retke i endemične slatinske biljke, velike bele čaplje, male bele čaplje, čaplje kašikare, zatim razne ptice močvarnih staništa. Na Tisi je i orao belorepan, barska kornjača, kao i 36 vrsta riba u reci. Pomenuću i panonskog skakavca – endemičnu vrstu koja se može naći na livadama Okanja – objašnjava stručnjak Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
SEOSKI I EKO TURIZAM
Ove godine se u Tarašu uspešno gnezdi 30 parova roda, kaže Aleksandra Marovac Cucić. Napominje da su se nedavno dogodila dva slučaja elektrokucije, što se obično ne dešava odraslim jedinkama već mladima kada kreću da lete u avgustu. Zbog toga u UG „Taraške rode” rade na zaštiti od strujnih udara, postavljajući korpe na bandere.
– U Evropi je to regulisano tako što se postavljaju izolatori. Nadamo se da ćemo u saradnji sa elektrodistribucijom sprovesti pilot projekat za zaštitu belih roda od elektrokucije – navodi Aleksandra. Ovo udruženje, u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica, doprinelo je tome da fondacija „Euronatur” proglasi Taraš za jedno od 15 evropskih sela roda. Delegacije svih sela okupiće se naredne godine u Tarašu, a organizacija susreta biće veliki posao za Udruženje, navodi naša sagovornica.
Pre toga, očekuje ih obnavljanje info tabli u selu, zatim organizovanje ispraćaja roda u avgustu, pa potom i akcija posmatranja ptica u oktobru koju sprovode sa Društvom za zaštitu ptica.
– Sada nam dolaze i prvaci jedne srednje škole iz Zrenjanina koje razredna dovodi na izlet. Vodićemo ih do Tise, do vinograda, pokazaćemo im kuću Svetozara Toze Markovića, a i stariji ljudi iz sela ispričaće im po koju priču. Imali smo dve godine zaredom i grupe turista iz Nemačke, a nedavno smo čak dobili ponudu jedne zrenjaninske turističke agencije da organizujemo ture u Tarašu – priča Aleksandra.
GRAĐANI SU BEDEM
Izuzetno je značajno da u lokalnim zajednicama postoje ekološka udruženja poput „Taraških roda”, koja prirodu u svom okruženju čuvaju zajedno sa stručnjacima i upravljačima rezervata, ističe dr Oliver Fojkar. – Svako daje svoj doprinos jer bez građana priroda ne bi bila sačuvana. Pojavili bi se tajkuni koji bi pitali pošto su slatina i obala reke i to bi bilo prodato – kaže dr Fojkar. Svetlana Subotić, direktorka Osnovne škole „Svetozar Marković Toza”, zahvaljuje se „Taraškim rodama” i učiteljicama na tome što je izdvojeno odeljenje Škole u Tarašu bogatije za letnju učionicu. – Napisali su projekat i obezbedili prostor za edukaciju u prirodi, za šta je bilo potrebno energije, ljubavi i ličnog vremena – navodi direktorka, dodavši da će u prvi razred u Tarašu na jesen poći 11 đaka.
