Kako bi se obeležio dolazak proleća ove godine, na gradski trg postavljeno je cveće – međutim, metalno. To ipak i nije mnogo odudaralo od okruženja, budući da trgom dominira beton. Urbanizacija na uštrb zelenila uzima maha i u Zrenjaninu, što postaje očigledno pri pojavi košave, smoga i izduvnih gasova sve frekventnijeg saobraćaja. Kako nastaju novi zasadi, kako se održavaju postojeći i šta po tom pitanju čine sami građani?
SADNJA I SEČA U PODJEDNAKOJ MERI
O zelenim površinama u Zrenjaninu brine se JKP „Čistoća i zelenilo”. Reč je o milion i po metara kvadratnih (150 hektara) drvoreda, cvetnjaka itd. u užem centru grada, naseljima, parkovima, na ulicama, dečjim igralištima, na izletištima, u industrijskoj zoni…
Prema Programu poslovanja „Čistoće” za 2019, nešto više stabala trebalo je da bude posečeno nego zasađeno. Naime, plan je bio da se posadi 200 sadnica lišćara i četinara (kao i 500 komada šiblja, 240 komada vertikalnog zelenila i nešto više od 40.000 sadnica cveća), a da se poseče 270 suvih stabala.
Kako navode u „Čistoći i zelenilu”, stabla se seku ukoliko predstavljaju opasnost, kada su stara ili trula, ali navode da je neophodno ukloniti ih i zbog radova u gradu.
– Poslednjih godina najviše stabala zasadili smo u užem jezgru grada, i to su najčešće bili javor, platan, breza ili brest, ali težićemo ka sadnji različitih vrsta – navode u „Čistoći”.
Osim toga, službe ovog preduzeća održavaju drveće podizanjem krošnji, sečom grana i krunisanjem stabala ukoliko su grane prerasle ili padaju. Program održavanja zelenih površina za 2019. pokazuje da je krunisanje obavljeno na 150 drveta ispod električnih vodova.
KOLIKO GOD DA OBEZBEDITE, POSADIĆEMO
Novih zasada ima i u naseljenim mestima – Grad je u januaru ove godine obezbedio 7.000 sadnica bagrema, bresta i topole za seoske mesne zajednice. U selima su ih željno dočekali, a sadnju su obavljali članovi lovačkih udruženja uz pomoć meštana. Zainteresovanih za akcije ozelenjavanja ne manjka i brzo se nađu pogodne lokacije – svi su svesni problema koje izaziva nedostatak rastinja uz atarske puteve i polja.
Kako navodi predsednik Lovačkog društva Banatski Despotovac Damir Kravarušić, od Grada je stiglo 1.500 sadnica bagrema, topole i bresta koje su zasađene po obodima sela i u lovištima. – Sadnice se dobijaju svake godine što je jako bitno za ovu ravnicu gde su jaki vetrovi. Međutim još mnogo posla treba obaviti po pitanju pošumljavanja – kaže on.
Prošle godine u ovo selo stiglo je još 150 ukrasnih sadnica za park u kružnom toku, na koji su stanovnici sela naročito ponosni. – Oko 70 odsto zasada se primilo, redovno smo zalivali – navodi predsednik Saveta MZ „Banatski Despotovac” Božidar Konjik.
I u Perlezu su ozelenjavanje predvodili lovci.
– Posadili smo ukupno oko 1.700 sadnica bagrema i crvene vrbe u potezu prema Knićaninu i pored Begeja. Zahvaljujemo se Gradu i poručujemo: koliko god da obezbedite, posadićemo – kaže Mladen Plivar, predsednik lovačkog društva „Jedinstvo Perlez”.
Pripremljen teren i radnu snagu za sadnju – volontere, vatrgasce, fudbalere, penzionere – imaju i u Botošu, ali ove godine Mesna zajednica nije dobila mladice, navodi predsednik Saveta MZ Dalibor Paskulov.
– Pre dve godine smo zasadili 2.000 bagrema i lepa šumica je nikla na rubu sela. Očekivali smo sadnice i ove godine, imamo golet idealnu za hrast, međutim ništa. I u Botošu je slaba pošumljenost, kao i celoj Vojvodini, malo je vetrozaštitnih pojaseva i dosta površina zauzimaju oranice. Od 7.000 hektara imamo oko 600 hektara neobradive površine, tako da postoje lokacije spremne za pošumljavanje – ističe Paskulov.
NEKADA JE BILA ŠUMICA
Osim učešćem u akcijama ozelenjavanja, građani se i na druge načine bore za hladovinu, povetarac i cvrkut ptica u svom kraju. Kada je počela seča određenog broja stabala na Lesnini, Ružica Pušić iz ovog naselja upitala je nadležne zašto se to radi, a potom je obavestila i našu redakciju. – I „Čistoća” i Komunalna inspekcija samo kažu: moralo je. Verujem da je to urađeno zato što ispred zgrade imamo drvored sa krupnim lišćem koje mašine komunalaca nisu mogle da usisaju. Takođe, nekima su smetale grane jer je krov zgrade bio pun lišća. Nijedan domaćin zbog zapušenog oluka ne seče drvo, već čisti oluk! Da bi drvo izraslo, potrebno je 30-40 godina – priča naša sagovornica.
Poslednjih godina uklanjanje zelenila sve je češće, a posledice se jasno osećaju, navodi baka Ružica.
– U ovoj ulici živim duže od 40 godina. Preko puta zgrade između dva kolovoza nekada je bila prava šumica! Krošnje su omogućavale da ne bije jara iz asfalta, pružajući hladovinu, a sada gotovo da nema nikakve zaštite od čađi i prašine od saobraćaja koji ulaze u stanove – priča Ružica Pušić.
Njenu konstataciju da zelenilo značajno ublažava efekte zagađenja vazduha i klimatskih promena, potvrdio je i profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu dr Ratko Ristić, poznat i kao borac protiv izgradnje mini-hidroelektrana. On je nedavno za RTS objasnio da su pohlepa i glad za novim kvadratima doveli do gubitka ogromnog procenta zelenih površina u urbanim sredinama. – Potrebno je zabraniti ili do maksimalnog nivoa obuzdati seču stabala odnosno uklanjanje zelenih površina u užem gradskom jezgru. Svetski je trend da se u hiperurbanim sredinama povećaju zelene površine, pre svega u vidu zasada drveća ili žbunaste vegetacije – kazao je prof. Ristić.
PROCENAT ZELENILA U GRADU
U knjizi „Zelenilo Zrenjanina” (2004. godina) dipl. inž. hortikulture Vojina Mrakovića navodi se da se u okviru granica Generalnog plana grada nalazi 1.207 hektara javnih zelenih površina. Od toga 660 obuhvataju okućnice, bašte, livade, 274 hektara jesu zelene površine u industrijskim kompleksima, 130 otpada na drvorede, 25 na stambena naselja, 24 hektara na parkove itd. Uzevši ove podatke u obzir, kao i činjenicu da površina grada iznosi 190 kvadratnih kilometara, može se izračunati da je procenat zelenila u Zrenjaninu (bez naseljenih mesta) 6,3 odsto, što je slično kao i u Novom Sadu, gde je 5 odsto. Preporuke EU glase da svaki grad treba da ima između 20% i 25% zelenih delova u odnosu na ukupnu površinu.
BANAT NAJMANjE POŠUMLjEN
Roland Kokai, direktor „Vojvodina šuma” nedavno je za „Dnevnik” podsetio da je Banat, kao najmanje pošumljena regija u Vojvodini, prioritet prilikom podizanja novih šuma. – Grad Zrenjanin je sa samo 3,2 procenta, odnosno oko 5.000 hektara obraslog zemljišta, daleko ispod optimalne pošumljenosti. U Mužljanskom ritu od 1986. do 2020. godine pošumljavanjem čistina podignuto je ukupno 528 hektara novih šuma hrasta lužnjaka. Svake godine u tom delu Vojvodine naše preduzeće podigne nove šume na površinama od 20 do 60 hektara – izjavio je on, uz objašnjenje da je osnovna prepreka za povećanje pošumljenosti to što praktično nema slobodnih površina u Vojvodini.
