I u ovo vreme, satkano raznim nevoljama i mukama, praznici nam vraćaju osmeh, ljubav i nadu. Vaskršnji praznici uvek nam ispunjavaju srca i dušu nekom blagošću. I to je vreme kada mislimo, ili bi bar tako trebalo da bude, na one koji imaju manje od nas, da darujemo koliko možemo da osete deo te radosti, da mislimo na one koje je bolest zadesila i kojima je pomoć potrebna za nadu i život… Jer, Uskrs označava pobedu života.
U monografiji „Petrovgrad”, 1938. godina, u tekstu koji je potpisan inicijalom Ž. J. piše: – O Uskrsu mese se kolači raznose, kao i o Božiću, samo, dok se se o Božiću, pored kolača, šalju i orasi, o Uskrsu šalju se farbana jaja. Autor piše da se „o uskršnjim praznicima skoro u svakoj kući bare jaja i kuva suvo svinjsko meso”. Pred početak posta, žene zasebno, a muški zasebno, piše autor, kupe se „na revene”, gde se dobro jede i pije i veseli…
Međutim, na početku tekst posvećenog običajima, autor je objavio nešto zanimljivo: „Posta u nekadanjem smislu nema. Danas posti ko nema šta da mrsi, taj posti i za vreme mesojeđa. Ko ima, mrsi, mrsi i o velikom postu”. Prođoše godine, i decenije… Vreme sadašnje – da li u njemu prepoznajemo nešto od ovoga što je Ž.J, godine 1938. napisao?
Ove godine, u vreme vaskršnjih dana uklopio se i praznik rada, 1. maj. E, to je nekada slavljeno naveliko, „da nam živi, živi rad”, i tako to, velike radne pobede, veselje se širi na sve strane jer radni narod, zasluženo, odmara na svoj praznik. Naravno, sve cveta, sve buja, rekord za rekordom, i tako sve do današnjeg dana kada su fabrike iz tog vremena nestale, u čemu je naš grad jedan od primera – od uništenog Kombinata „Servo Mihalj”, pa do mnogih drugih preduzeća… Baš sam skoro prošla pored Fabrike čarapa „Udarnik”. Čemer i jad. Ostalo je ime firme, a na vratima portirnice zalepljena čitulja… Đurđevski uranak postao je prvomajski. Omiljeno izletište Zrenjaninaca, kompleks Motela „Šumice”, gde se roštiljalo i odmaralo – postalo je još jedno ruglo grada.
