Nekadašnja štamparija u današnjoj Sarajlijinoj ulici, broj 10, u samom centru grada, jedna je od građevina u čijem je dvorištu – smetlište. Bila je to nekad i parna pilana i drvara, a nakon što je konfiskovana, posle rata. Prethodno je bila u vlasništvu Nemaca, a potom biva i „Trgovinsko DD” i Štamparija „Budućnost”. Njen poslednji vlasnik je, prema informacijama kojima raspolažemo, novosadsko preduzeće „Stylos”.
Nažalost, u nekadašnjoj „Budućnosti” se već dugo ništa ne štampa. A mogla je da bude i atrakcija grada da nije prepuštena nehaju. Jer, baš u njoj, nekadašnjoj štampariji Milana Jevtića, štampan je, 1929. godine, prvi prevod na srpski čuvene knjige Mihajla Idvorskog Pupina „Od pašnjaka do naučenjaka” za koju je slavni naučnik dobio Pulicerovu nagradu.
Zgrada je jedno od značajnijih ostvarenja iz stilske grupe neobaroka i stavljena je pod prethodnu zaštitu – kaže Bojan Kojičić, istoričar umetnosti, zaposlen u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu.
NEPRIMERENO CENTRU
U Zavodu su sigurni da bi rekonstrukcija povećala i vrednost ambijenta ulice koja je trenutno veoma neugledna i neprimerena samom centru grada i obali Begeja.
Dok „Budućnost” ne stigne sudbina Sandićeve kuće – pisara Vuka Stefanovića Karadžića ili Pinove vile, postoji predlog da ovaj objekat bude označen spomen-pločom.
Ime Mihajla Idvorskog Pupina (9. oktobar 1854, Idvor – 12. mart 1935, Njujork), jednog od najvećih srpskih i svetskih naučnika, u Zrenjaninu nosi Tehnički fakultet i ulica u centru grada. Slavni naučnik je počasni građanin našeg grada. Njegova bista je u Aleji velikana u Karađorđevom parku, kao i ispred Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin” i u holu Gradskog muzeja.
Za počasnog građanina Velikog Bečkereka proglašen je 1921. godine, a već sledeće, 1922, Pupin je ovde kupio kuću koja se nalazi u današnjoj ulici Kej 2. oktobra, broj 9. Iako ju je namenio svojoj sestri Persidi Olćan, u zemljišnim knjigama je bilo upisano Pupinovo ime.
– Kuća je 1949. godine, odlukom Sreskog suda u Zrenjaninu, stavljena pod sekvestar i država ju je konfiskovala – objašnjava dr Filip Krčmar, istoričar i istraživač. – Od šezdesetih godina 20. veka u njoj su bile smeštene prostorije Omladinske zadruge.
SPOMEN-PLOČA KAO PODSETNIK
Dan uoči 165. godišnjice od Pupinovog rođenja, 8. oktobra 2019. godine je na nekadašnjoj Pupinovoj kući, koja je vlasništvo Grada Zrenjanina i pod zaštitom države, a zamišljena kao Centar za talente i Pupinova spomen-soba, postavljena je spomen-ploča. Inicijativa je potekla od Udruženja „Pupinovo nasleđe”. Spomen-ploču su otkrili zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac i predsednik Udruženja „Pupinovo nasleđe” Robert Sabo. Za renoviranje i opremanje 400 kvadrata je, u saradnji sa Gradom Zrenjaninom, odobreno oko 100.000 evra.
U Zrenjaninu živi rođak Mihajla Idvorskog Pupina Dragan Dević koji je detinjstvo proveo u Idvoru.
– Moj čukundeda Arsenije bio je brat od strica Mihajlu Pupinu, koji nije imao rođenu braću, nego tri sestre, Persidu, Ljubicu i Hristinu – priča Dragan Dević. – Moj pradeda Nikola je bio Arsenijev sin, a on je imao sina Milana, mog dedu, čija je ćerka Verica, udata Dević, moja majka – podseća Dević.
Verica Dević je preminula pre desetak godina. Među rodbinom koja živi u Švajcarskoj sa radošću je dočekana vest o inicijativi Srba u Njujorku da se posmrtni ostaci Mihajla Idvorskog presele iz Amerike u Srbiju.
– I meni je srce zaigralo kada sam čuo da je ova inicijativa ponovo aktuelna – kaže Dragan Dević.
Šta bi na sve to rekao naš slavni naučnik, humanista, rodoljub, dobrotvor? Naš Mihajlo Idvorski Pupin kojim se ponose Zrenjanin, Srbija, Evropa i svet: „Ništa čoveka ne čini tako srećnim kao njegovo pošteno uverenje da je učinio sve što je mogao, ulažući u svoj rad svoje najbolje sposobnosti”.
