Na izbornoj listi Zelenih (broj 6) nalaze se, između ostalih, borci protiv postavljanja splavova na jezeru u centru Zrenjanina (Darko Bubnjević, Stevan Vukov, Ognjen Nikolić…). Odlučili su da, kao vanstranačke ličnosti, uđu u nadmetanje za odbornički mandat. Na tom putu su ih podržale mnoge javne ličnosti (dr Dejan Molnar, arhitekta Aleksandar Bauer i dr.).
O odgovornosti učešća na lokalnim izborima i planovima, za list „Zrenjanin” govori Darko Bubnjević, predsednik Saveta Mesne zajednice „Mala Amerika” i jedan od „splavara”.
Građani Male Amerike neretko su odbijali poslušnost. Tako je bilo i na poslednjim izborima za Savet Mesne zajednice. Porazili ste vladajući SNS?
– Zato što Mala Amerika predstavlja korektiv, tj. mi smo ti koji ukazuju na sve društvene devijacije. A smatram i da nije normalno da svi budemo okupljeni oko samo jednog barjaka, ma koliko da je on napredan ili demokratski. Mi, Maloamerikanci, pokazali smo da borba za slobodu nema cenu. Spremni smo da bitku ponovimo i na nivou grada!
Međutim, vi i vaši saborci platili ste dosta toga zbog borbe protiv splavova?
– Sudski troškovi kojima smo bili izloženi, nebitni su u odnosu na ono što smo postigli. Kolika je cena slobode? Odgovor je jednostavan, nema tog novčanog ekvivalenta. Više od pola decenije nam je trebalo da dokažemo da splavovi, koje je arhitekta Bauer nazvao „urbanističkim Kvazimodom”, nemaju mesta između palate pravde i školskog centra. Žao nam je što su državni organi reagovali vrlo usporeno, sa izuzetkom hrabrih sudija Osnovnog suda u Zrenjannu. Da li je nastup na listi Zelenih prirodan nastavak na putu insistiranja na istini i sprovođenju zakona?
– Mi, borci protiv splavova, nismo skloni kompromisu, zato neretko i stradamo. Pozvali su nas Zeleni da budemo na njihovoj listi kao nestranačke ličnosti. Smatramo da delimo vrednosti sa njima, pa samim tim je logičan poduhvat bio da, nakon što smo probleme rešili u Maloj Americi, nastavimo borbu na nivou Zrenjanina.
Koristite reč „borba”. Da li je to primeren termin?
– Ako Vam nečiji kum postavi skalameriju u centru grada, na jezerima, između lokvanja i labudova, kako biste vi opisali to postupanje? Ja bih rekao da je to divljaštvo. Na to se odgovara primerenom reakcijom, borbom! Nećemo valjda saditi cveće na putevima koje grade oni koji žele da nas unize.
Da li takva retorika vodi pomirenju ili nasilju?
– Za razliku od njih, koji su skloni fizičkom i pravnom nasilju, mi smo pokazali da se ljubavlju i opredeljenjem za slobodu može pobediti zlo! Međutim, to ne znači da moji prijatelji i ja nismo, zbog viših ciljeva, legli pred bager koji je doterao tzv. investitor splava.
Šta od „splavara” sugrađani mogu da očekuju ako uđu u lokalni parlament?
– Mogu očekivati istinu i odsustvo lažnih kompromisa. Mi ćemo otvoreno reći da nas smrad obasipa iz nečeg što se zove kafilerija. Dotična gospoda u svojim rodnim krajevima kupuju plodne oranice, a nama dostavljaju iznutrice. Kap koja je prelila čašu žuči je deponija u Mihajlovu. Situacija je jednostvna, ako nas sugrađni podrže, daće nam za pravo da takve nazovemo pravim imenom. Naravno, svaki papir ćemo proveriti i u tzv. fabrici vode i ukazati na odgovorne za javašluk. Nećemo imati problem da pomagače prepoznamo, čak i u našim redovima! Zakon i moral su isti za sve.
